Tačka bez povratka: Grenland se topi brže nego ranije
Novo istraživanje pokazalo je da se masivni ledeni bregovi na Grenlandu tope brže nego što su naučnici ranije mislili. Osim toga, ističu da je verovatno prekasno da se uradi bilo šta u vezi s tim.
Ova otkrića mogu da impliciraju katastrofalnu sudbinu za ostrva i priobalna područja, piše CNN podsećajući da se osam od deset najvećih svetskih gradova nalazi u blizini obale.
Profesor geodinamike na Univerzitetu Ohajo i glavni autor studije Majkl Bevis, kaže da je čovečanstvo verovatno došlo do tačke nakon koje nema povratka kada je reč o borbi protiv klimatskih promena.
- Jedino što možemo da uradimo je da se prilagodimo i ublažimo dalje globalno zagrevanje, ali u svakom slučaju je prekasno da prođemo bez negativnih posledica, jer će doći do dodatnog porasta nivoa mora - rekao je Bevis.
Objasnio je kako se led na Grenlandu topi u ciklusima zbog prirodnih vremenskih fenomena i istakao da su rastuće temperature pogoršale taj trend.
U saopštenju države Ohajo, navedeno je da se studija Bevisovog tima razlikuje od prethodnih istraživanja o Grenlandu po tome što je usmerena na jugozapadni deo Grenlanda koji nema mnogo glečera.
Studija koja je objavljena prošlog meseca u naučnom magazinu "Nature", pokazala je da se ledeni bregovi na Grenlandu tope 50 odsto brže nego pre industrijske revolucije i 33 odsto brže nego u 20. veku, što će dovesti do povećanja nivoa mora širom sveta za blizu sedam metara.
Osim toga, ova studija analizirala je GPS podatke s obale Grenlanda kako bi se preciznije razumela prethodna istraživanja iz zajedničkog projekta NASA-e i nemačkog svemirskog centra koja su pokazala da Grenland gubi 280 gigatona leda godišnje uzrokujući time porast globalnog nivoa mora za 0,03 inča.
Bevis je sa svojim timom otkrio da se led na Grenlandu 2012. godine topio četiri puta brže nego 2003. godine. To ubrzanje uglavnom se dogodilo na jugozapadu Grenlanda.
