Poslednja ledena površina na Grenlandu počela da puca
Deo ledenog brega na severnoj obali Grenlanda poznat kao "poslednja ledena površina", debljine gotovo četiri metra, počeo je da puca.
Na ovom području Arktika nalazi se, naime, najstariji i najgušći led u tom regionu koji je, sve dosad, odolevao efektima klimatskih promena.
Dok pucanje morskog leda u ovom delu Arktika nije nikada u prošlosti bilo dokumentovano, ove godine se prema izjavama stručnjaka dogodilo čak dva puta zbog toplih vetrova i veoma visokih temperatura, piše londonski Gardijan.
Pre nego što se sam, bez bilo kakve podrške, hrvatski fotoreporter i putopisac Davor Rostuhar 2016. uputio u osvajanje Južnog pola, koji je i osvojio januara ove godine, u nekoliko navrata je boravio na Grenlandu, gde je bio svedok poblema koje na tom području prouzročuju klimatske promene.
- Na krajnjem severu Grenlanda žive poslednji Eskimi koji su lovci, po moru love ribe i kitove iz kajaka. Njihov je život vezan uz more - naveo je Rostuhar.
Objašnjava da se menja i cirkulacija okeana pa dolazi do migracije riba i kitova.
Za morski led kaže da je specifičan. Radi se o morskoj kori koja na Grenlandu zimi bude debljine i više od dva metra, a leti se topi.
- Na Arktiku nije manje leda nego je manje višegodišnjeg leda - kaže Rostuhar.
Vode na severnoj obali Grenlanda nalaze se u jednom od najhladnijih delova Arktika i pretpostavljalo se da će to područje među poslednjim biti zahvaćeno efektima topljenja.
Međutim, nakon neuobičajeno toplog februara i visokih temperatura početkom avgusta, pretpostavke su pale u vodu.
Topljenje leda sada je stvorilo najveći jaz od obale ikada zabeležen.
"Tokom dve sedmice u avgustu količina leda pala je na oko 65.000 kvadratnih kilometara dnevno, nešto brže od proseka u periodu od 1981. do 2010. godine koji je tada bio 57.000 kvadratnih kilometara dnevno", saopštio je Nacionalni centar za podatke o snegu i ledu.
