Bregzit: uređen, neuređen, odložen?
Uoči glasanja o sporazumu o izslaku Velike Britanije iz Evropske unije, na adresu Brisela i Londona stižu poslednji predlozi i inicijative. To neće promeniti činjenicu da je rezultat glasanja neizvestan.
Danas, 15. januara, britanski parlament glasa o Sporazumu o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije. Ukoliko parlament odbaci taj sporazum, verovatnije će biti zaustavljanje procesa izlaska iz EU nego izlazak bez sporazuma. To proizilazi iz manuskripta govora Tereze Mej pred poslanicima u koji je imala uvid novinska agencija Rojters.
"Ima nekih u Vestminsteru koji bi hteli da otežaju ili čak zaustave "Bregzit" i koriste sva sredstva kako bi to postigli", piše, prema navodima te agencije, u govoru Mejeve. Ona će zato poručiti poslanicima da dobro razmisle o posledicama svog postupanja po britansku demokratiju".
Ishod glasanja važi kao neizvestan, pre svega zbog pitanja kako će posle "Bregzita" moći da se zaobiđu granične kontrole između Severne Irske i Irske koja je članica EU. Irski radio javlja da Evropska unija smatra da „rešenje za slučaj nužde" kojim se predviđa zaobilaženje uvođenja "jake granice" između dve Irske ne znači „aneksiju Severne Irske" (optužba koja se često čuje u poslednje vreme).
Bojazni...
U međuvremenu se oglasio i Međunarodni monetarni fond (MMF) čiji je predsednik Denis Snouer preporučio Evropskoj uniji da izađe u susret Velikoj Britaniji.
"EU ne bi trebalo da daje Velikoj Britaniji signal da insistira na striktnoj nedeljivosti četvorih sloboda (o protoku robe, uslužnih delatnoti, osoba i kapitala), već bi trebalo da prihvati da Britanci žele sporazum o slobodnoj trgovini za robu, ali da zadrže kontrolu nad tim ko sme da uđe u njihovu zemlju".
Britanski ministar trgovine Lijam Foks rekao je da će u slučaju da sporazum o "Bregzitu" bude odbačen u britanskom parlamentu, Britanci napustiti EU bez sporazuma. "Ja napuštanje EU bez sporazuma ne vidim kao političko samoubistvo", rekao je Foks.
Bez obzira na to, na obe strane raste bojazan u vezi sa mogućnošću napuštanja EU bez sporazuma. Preduzeća strahuju da bi moglo doći do ozbiljnog poremećaja u snabdevanju zbog kašnjenja potrebnih delova za proizvodnju; aviokompanije – da bi moglo doći do haosa u vazdušnom saobraćaju zbog uvođenja novih kontrola, recimo, za putnike koji žele u EU preko Velike Britanije. Postoje i problemi kao što je proizvodnja aviona tipa Erbas. Reč je britansko-francuskoj kooperaciji – krila Erbasa se proizvode u Velikoj Britaniji (gde je zaposleno 14.000 radnika koncerna) pa bi se javio problem oko prebacivanja tih delova u EU jer ne bi više važile odredbe o slobodnom protoku robe.
Problemi u protoku robe
Takvih problema bi bilo napretek. Brojne banke su najavile da će prebaciti radna mesta iz Londona u druge finansijske centre, jer posle izlaska Velike Britanije iz EU više ne bi smele da rade za Zajednicu iz Londona. Oko 30 banaka je zatražilo dozvole za rad u Frankfurtu. Posebno veliki problemi se javljaju i u mašinogradnji, automobilskoj branši, hemijskoj i farmaceutskoj industriji.
Ako u parlamentu sporazum o izlasku Velike Britanije bude izglasan, ta zemlja će 29. marta istupiti iz EU uređenim postupkom. Ako bude odbijen, premijerka Tereza Mej će u roku od tri dana morati da iznese "plan B", a ako sporazum ne bude odbačen ubedljivom većinom, ona će moći da zakaže novo glasanje.
Ako sporazum bude odbačen, moguć je i izlazak Velike Britanije iz EU bez sporazuma, što bi značilo da bi ta zemlja pristupila sklapanju provizornih bilateralnih sporazuma o najvažnijim pitanjima sa zemljama-članicama te zajednice.
Postoji i mogućnost da se, ako sporazum u parlamentu bude odbačen, zakaže glasanje o poverenju vladi Tereze Mej i da se, ukoliko ona ne dobije poverenje, izabere i nova vlada, ili da se, pak, raspišu novi izbori.
