"Bio bih srećan kada bi Velika Britanija ostala u EU"
Kandidat Evropske narodne partije za predsednike Evropske komisije Manfred Veber kaže da bi voleo da Velika Britanija ostane u Evropskoj uniji i upozorava da za evropske populističke stranke neće biti mesta u najvećem političkom bloku u EU ukoliko ne dele njegovu viziju o integrisanijoj i ambicioznijoj Evropi.
Veber je u intervjuu za AP rekao da poštuje rezultat referenduma iz 2016. godine, ali da bi lično "uživao i zaista bio srećan da Velika Britanija odluči da ostane".
Evropska unija je Velikoj Britaniji dala rok odnosno produženje termina za ratifikaciju sporazuma o napuštanju EU ili izlasku bez dogovora do 31. oktobra ove godine, nakon što su zakonodavci u britanskom Donjem domu više puta odbacili sporazum koji je predlagala premijerka Tereza Mej.
Veber je naglasio da je konačna odluka o Bregzitu u rukama Britanaca.
- Ono što mi u ovom trenutku želimo je samo da se taj proces ubrza kako bi se dale jasne naznake o njihovom planu za budućnost, jer poštujemo ishod i žalimo, ali ga ipak poštujemo - rekao je Veber.
Komentarišući populističke pokrete u Evropi, Veber je kazao da je Evropska narodna stranka, koja grupiše mnoge konzervativne nacionalne stranke pod svojim okriljem u Evropskom parlamentu, voljna da se distancira od stranaka koje ne dele viziju o jačanju evropskih integracija.
- EPP je propagira ideju zajedništva i svako ko više ne veruje u ideju o integrisanijoj i ambicioznijoj Evropi ne treba da bude deo naše grupacije - poručio je Veber.
On je dodao da su evropski konzervativci pravi osnivači Evropske unije i da će se boriti protiv onih koji potkopavaju ovu ideju.
- U tekućoj godini borimo se protiv onih koji žele da unište našu Evropu. Nacionalisti su naši neprijatelji - rekao je on.
Naveo je i da su migracije su i dalje prioritet u Evropi, iako je broj migranata i tražilaca azila koji pokušavaju da uđu u Evropu naglo opao nakon 2015. godine.
On želi da ubrza i poveća raspoređivanja graničara EU, kako bi se kreirale stalne evropske snage za obezbeđivanje granica, a kojih bi do 2022. godine trebalo da bude 10.000.
- Moje iskustvo, na osnovu razgovora sa ljudima širom Evrope, je da je pitanje o migracijama, a posebno ilegalnim, i dalje dominantno političko pitanje - zaključio je Veber.
