Stoltenberg: NATO spreman za vojne mere u rešavanju pitanja raketa
Severnoatlantska alijansa je spremna za vojne mere u rešavanju sukoba u vezi sa Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i malog dometa, ali dijalog s Rusijom ostaje prioritetna varijanta, izjavio je u četvrtak generalni sekretar NATO-a Jens Stolstenberg u intervjuu Norveškom telegrafskom birou.
- Dejstva u vezi sa sporazumom o smanjenju količine naoružanja mogu da sadrže vojni karakter, ali mi možemo da nađemo i novi pristup - rekao je Stoltenberg, podsetivši na ultimatum koji je dat Rusiji zbog navodnog neispunjavanja uslova Sporazuma. - Dali smo Rusiji poslednju šansu. Rok ističe 2. februara - rekao je generalni sekretar NATO-a.
Odgovarajući na pitanje o mogućnosti da se izbegne zaoštravanje sukoba s Rusijom, Stoltenberg je naglasio da je dijalog važan.
- Dok NATO stoji na čvrstim i jakim pozicijama, možemo da vodimo dijalog s Rusijom. To je ono što sam usvojio iz norveške politike (Stoltenberg je bio premijer Norveške u periodu od 2000. do 2001. godine i od 2005. do 2013. godine). Norveška je uvek blisko sarađivala s Rusijom u mnogim oblastima, a to se događa ne uprkos, nego zahvaljujući NATO-u - naveo je on.
Šef Alijanse je, takođe, govorio o planovima NATO-a za 2019. godinu. Prema njegovim rečima, najviši prioritet ostaje "spasavanje" Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa", ali da je potrebno pripremiti se i za svet bez takvog sporazuma.
- To je toliko ozbiljno, da ne nameravam da spekulišem na temu dejstava NATO-a u tom slučaju - naveo je političar, komentarišući mogućnost da pregovori propadnu.
Druga važna tema za NATO u ovoj godini će biti nesuglasice unutar organizacije, uključujući izjave predsednika SAD Donalda Trampa o isplativosti postojanja Alijanse.
- Često mislimo da NATO postoji samo zbog toga da bi SAD nadgledale Evropu. Ne, Evropa takođe štiti bezbednost Sjedinjenih Država - naveo je šef te organizacije i podsetio na primenu 5. člana Povelje NATO-a o kolektivnoj odbrani posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine u SAD.
Sporazum o raketama srednjeg i malog dometa potpisan je 8. decembra 1987. godine, a stupio je na snagu 1. juna 1988. godine. Sporazum obuhvata rakete kopnenog baziranja malog (od 500 do 1.000 kilometara) i srednjeg (od 1.000 do 5.500 kilometara). Poslednjih godina Vašington je u više navrata optuživao Rusiju da narušava Sporazum. Moskva te optužbe kategorički negira i optužuje Vašington da ne ispunjava odredbe Sporazuma.
Državni sekretar SAD Majkl Pompeo je nakon sastanka šefova diplomatije zemalja-članica NATO-a 4. decembra u Briselu izjavio da će Vašington prestati da ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma o raketama srednjeg i malog dometa, ukoliko se Rusija u roku od 60 dana ne vrati ispunjavanju njegovih odredbi. Predsednik Rusije Vladimir Putin je izjavio da američka strana nije navela nikakve dokaze o tome da Moskva narušava Sporazum i upozorio da će Rusija biti primorana da istupi iz Sporazuma ukoliko Vašington to učini.
