Od januara zakonske promene: Praznični poklon za dame
Australija je prvog dana 2019. godine i zvanično ukinula porez na neke proizvode za ličnu higijenu, namenjene samo pripadnicama lepšeg pola, pošto su takvu inicijativu pre nekoliko godina pokrenuli australijski građani ocenivši da je odluka o oporezivanju ovih artikala bila - seksistička. Od početka 2019. cene higijenskih uložaka i tampona su za 10 odsto niže posle odluke da se GST neće naplaćivati za te proizvode.
Porez je ukinut tri meseca nakon što su vlade država i teritorija Australije jednoglasno prihvatile odluku o ukidanju poreza za sve ženske higijenske proizvode, a posle kampanje koja se vodila punih 18 godina.
Zagovornici ukidanja poreza podsećali su da je potpuno nepošteno da se za higijenske proizvode plaća porez, ali ne i za kondome i lubrikante.
- Ovo je zakasnela reforma koja će pomoći da u porodičnim budžetima Australijanaca ostane više para - rekao je Džos Frajdenberg, ministar Državnog trezora.
Keli O'Dajer, ministarka za ženska pitanja, kaže da će sada milioni Australijanki imati finansijsku korist od ove važne incijative. Još je bivši ministar Trezora Džo Hoki predložio nacrt zakona o ukidanju GST poreza za tampone 2015. godine, ali je tadašnji premijer Toni Abot ovu ideju odbacio.
U prvim danima 2019. došlo je i do mnogih drugih promena širom države. Tako su vodeće australijske banke od 1. januara dužne da primenjuju nove propise o uslovima pod kojima izdaju nove kreditne kartice svojim klijentima.
Propise su počele da primenjuju Ameriken ekspres, Komonvelt banka, Vestpek, NAB, Siti Banka, ANZ, Bendigo banka, Banka Adelejda, HSBC, Latitud i Mekvori banka. U praksi, banke su sada dužne da ponude svojim mušterijama mogućnost da traže smanjenje visine dozvoljenog minusa, da jednostavnim "onlajn" zahtevom mogu sami da zatvore račun, ali i da ne dozvole bankama da im šalju ponude o povećanju dozvoljenog minusa.
Banke su sada dužne da pre izdavanja kreditnih kartica naprave temeljnu proveru kreditne sposobnosti svojih klijenata, koji moraju da dokažu da su u stanju da u roku od tri godine isplate celokupno zaduženje ili dozvoljeni minus, ukoliko u njega uđu. Izmene u bankarskom poslovanju usledile su posle izveštaja i preporuka Komisije za sigurnost finansijskih investicija (ASIC).
- Tokom naredne dve godine pratićemo rad kreditora kako bismo proverili da li su svi primenili preporuke koje će poboljšati uslove na finansijskom tržištu. Ali, što je još važnije, tako ćemo zaštiti potrošače - rekao je Šon Hjuz, načelnik ASIC.
Na kraju prošle godine Australijanci su na ime zaduženja na kreditnim karticama dugovali 51,6 milijardi dolara, zbog čega se ta zemlja našla na prvom mestu na listi najzaduženijih u svetu. Od početka ove godine mladi koji žive u regionalnim delovima zemlje lakše će ostvarivati pravo na finansijsku podršku od države dok studiraju ili pomoć namenjenu đacima iz aboridžinske zajednice (ABSTUDY).
Ovu pomoć moći će da koriste i mladi čije porodice zarađuju manje od 160.000 dolara godišnje (umesto 150.000 koliko je bio prethodni limit), kao i članovi aboridžinske zajednice koji putuju da bi se školovali. Međutim, još nema naznaka da će novčana suma koja se isplaćuje nezaposlenima biti uvećana, pa će i tokom ove godine iznositi 275 dolara nedeljno.
Bez vakcine nema školovanja
U Zapadnoj Australiji je od 1. januara stupila na snagu odluka da roditelji koji ne vode decu na obaveznu vakcinaciju neće moći da ih upisuju u tamošnje predškolske ustanove i škole.
Reč je o meri koju nadležni objašnjavaju kao krajnjui nuždu sa ciljem smanjenja širenja opasnih bolesti među decom. Škole su dužne da traže od roditelja lekarske potvrde o vakcinaciji, a prekidaće rad u slučaju izbijanja zaraza izazvanih bolestima koje mogu da se kontrolišu vakcinacijom.
Sličan zakon već važi u Viktoriji, Novom Južnom Velsu i Kvinslendu. Procenat vakcinisane dece u Zapadnoj Australiji je i dalje ispod nacionalnog proseka.
Paketi za bebe
Roditelji beba rođenih posle 1. januara 2019. godine u Novom Južnom Velsu dobijaće specijalne jednokratne paketiće u iznosu od 300 dolara. U njima će biti osnovne potrepštine za njihove bebe, kao što su toplomer, paket prve pomoći, pelene, kreme, šamponi, četkice za zube i drugo.
Paketići će stizati besplatnom poštom na kućnu adresu roditelja.
- Znamo koliko su veliki troškovi roditelja kad dobiju bebu, a ovi paketići će im pomoći makar da smanje velike izdatke - rekla je premijerka NJV Gledis Beredžiklijan.
Niži porez na zaradu
Od 1. jula stupiće na snagu dugo očekivane poreske olakšice za zaposlene. Tako će zaposleni sa primanjima izmedju 87.000 i 90.000 dolara biti oporezovani sa 32,7 odsto, dok trenutno porez plaćaju po stopi od 37 odsto.
Što se tiče zaposlenih sa primanjima do 37.000 dolara, oni mogu da očekuju smanjenje poreza za 200 dolara godišnje. Oni koji zarađuju između 48.000 i 90.000 dolara godišnje plaćaće manji porez i do 530 dolara godišnje.
Migranti teže do socijalne pomoći
Posetioci koji iskoriste mogućnost da rade 24 meseca dok su na privremenom boravku u Australiji, i to na osnovu specijalnih viza namenjenih mladima iz određenih zemalja, sada će imati pravo da dobiju produžetak vize za još šest meseci - ukoliko odluče da rade na plantažama i farmama.
Loša vest za novodošle migrante je da će sada morati duže da čekaju da bi ostvarili pravo na socijalnu pomoć od države. Federalna vlada je najavila da će početkom ove godine doneti zakon koji predviđa da će migranti sa stručnim kvalifikacijama i migranti sa boravišnim vizama morati da čekaju čak četiri godine da bi ostvarili pravo na pomoć za nezaposlene ili da dobiju kartice za popuste namenjenje socijalno ugroženim osobama.
