Bitka za glasove mladih
Visoke cene nekretnina i nepovoljni uslovi dobijanja stambenih kredita najveće su prepreke mladim Australijancima da dođu u posed prvog stana ili kuće. Znajući da baš mlađa populacija koja do sada nije uspela da izađe na tržište nekretnina predstavlja gotovo 20 odsto od ukupnog biračkog dela, najveće australijske stranke odlučile su da izbace džokera iz rukava u završnoj nedelji predizborne kampanje.
Tačnije, prvi je to uradio Skot Morison, aktuelni premijer i lider vladajuće koalicije Liberala i Nacionalne stranke. On je na nedavnoj završnoj konvenciji svoje partije izneo izborni program Liberala, kojim je upotpunjen niz obećanja već zapisanih u predlogu budžeta za narednu ekonomsku godinu. Među centralnim tačkama izbornog programa, Morison je usmerio fokus svoje stranke upravo prema onima koji žele ili planiraju da kupe prvu nekretninu.
Tako su Liberali dali garancije da će ako oni ostanu na vlasti biti obavezno učešće za stambeni kredit biti sniženo sa sadašnjih 20 odsto na svega pet procenata od vrednosti nekretnine. Istini za volju, i sada je moguće dobiti pozajmicu uz depozit manji od 20 odsto, ali je tada obavezno plaćanje ne baš jeftinog osiguranja kredita.
Prema najavljenom budućem propisu, za kupce prvog stana ili kuće, ovo osiguranje se briše. Takođe, olakšicu će moći da koriste svi pojedinci koji zarađuju manje od 125.000 dolara godišnje bruto, odnosno parovi čija zajednička primanja ne prelaze 200.000 dolara. Drugim rečima, izostavljeno je tek 10 do 15 odsto od ukupnog broja građana Australije.
Čim su čuli za obećanje rivalske partije, i Laburisti su javno saopštili da će i u slučaju njihove pobede na izborima 18. maja doći do uvođenja istog propisa. Na prvi pogled, mladim biračima sada je svejedno ko će osvojiti vlast na glasanju u subotu, jer će u obe varijante moći da računaju na značajnu olakšicu. Ali, da li je zaista sasvim svejedno i koliko ljudi će zaista imati korist od novog propisa?
Prvo, uredba će biti ograničena na ukupno 10.000 kredita godišnje, što znači da će tek mali procenat onih koji nemaju rešeno stambeno pitanje moći da dobije ovaj benefit. Ako se zna da je u protekloj godini odobreno oko 100.000 kredita kupcima prve nekretnine, dolazimo do svega 10 procenata onih koji će uživati ovu olakšicu među građanima koji bi svakako kupili svoj prvi stan ili kuću. Samim tim dolazi se do egzaktne brojke izražene u 500 miliona dolara iz sredstava budžeta, koliko će biti maksimalni ulog buduće Vlade na pozajmljivanje 15 procenata od vrednosti nekretnine kupcima iz mahom mlađeg biračkog ešalona. Kada se zna da se na budžetskoj skali računa u desetinama milijardi dolara ovaj trošak neće predstavljati veliki izdatak za državnu kasu.
Međutim, do kojih lančanih reakcija će dovesti ovo izborno potkusurivanje? Broj ljudi koji će imati sopstveni krov nad glavom neznatno će se uvećati, ali će doći i do blagog skoka nekretnina. Tako će deo onih koji štede za prvi stan izbeći plaćanje osiguranja kredita od 10.000 dolara i više, ali će taj novac biti dodat na njihovo ukupno zaduženje kod banke kako bi se pokrio skok cene nekretnina. Takođe, lako može da dođe i do većeg zaduženja kod banke u odnosu na stvarnu vrednost kupljene stambene jedinice, što bi mlade ljude moglo da u startu uvede u "minus", odnosno da njihov dug prema bankama bude veći od iznosa za koji bi mogli da prodaju istu tu nekretninu, ukoliko dođe do novog pada cena kvadrata.
Kad se podvuče crta pod račun, čini se da ovo predizborno obećanje spada u red onih koja jako zveče, ali biračima suštinski ne donose mnogo. I dalje će mladi ljudi koji ne mogu da se oslone na mamin i tatin bankovni račun biti na mukama da sakupe neophodna sredstva za preskupe nekretnine.
Ono što posebno zabrinjava su podaci do kojih je došao Gratanov institut, a koji pokazuju da više od polovine populacije između 25 i 34 godine nema svoj krov nad glavom, te da je među siromašnijim građanima broj vlasnika stana ili kuće pao na svega 23 odsto. Ukoliko se nastavi ovakav trend, za 40 godina će skoro polovina tadašnjih penzionera živeti kao podstanari.
Planira se više socijalnih stanova
Jasno je da će uprkos najavljenim olakšicama kupovina stana ostati daleki san za mnoge i da će većina biti primorana da živi u iznajmljenim nekretninama. A to tržište u Australiji i te kako zna da bude okrutno jer rente prečesto poskupljuju. Šta po tom pitanju planiraju da urade stranke?
Laburisti nameravaju da privatnim investitorima ponude novčani podsticaj da izdaju svoje nekretnine po cenama ispod tržišne vrednosti. Takođe, oni su predvideli izgradnju 250.000 novih socijalnih stanova u narednih deset godina. Planira se i značajno povećanje poreza za sve inostrane vlasnike nekretnina čije stambene jedinice zjape prazne, kako bi se oni stimulisali da ih izdaju i povećanjem konkurencije utiču na sniženje cena rente. Liberali, pak, ne planiraju velike promene, izuzev namere da novac iz fondova za depozit iznajmljenih stanova koriste kako bi se pomogla izgradnja novih socijalnih stanova.
Kitingov udar na Datona
Nekadašnji premijer Australije Pol Kiting žestoko je optužio ministra unutrašnjih poslova i jednog od vodećih Liberala Pitera Datona. Bivši lider Laburista poručio je glasačima u Kvinslendu, gde je Daton kandidat, da "probodu politički kolac kroz njegovo mračno čpolitičko srce".
- Za 50 godina na australijskoj političkoj sceni nisam video tako zlobnu ličnost kao što je Daton. Nadam se da će glasači u izbornoj jedinici Dikson gde je on kandidat to i prepoznati i da će političkim kocem probosti njegovo mračno političko srce - rekao je bivši premijer Kiting.
