RSE: Gde je nestao Putinov šarm?
Na vlasti je toliko dugo koliko seže sećanje većine Rusa. Na poslednjim predsedničkim izborima odneo je pobedu sa gotovo 77 odsto osvojenih glasova. Njegova zemlja izaziva takvu pažnju u inostranstvu da su pojedinci na Zapadu crtani film o devojčici i njenom drugaru medvedu opisali kao "superoružje" hibridnog rata, piše Radio Slobodna Evropa.
"Nije sve med i mleko u Rusiji"
Za to vreme, predsednik Vladimir Putin zveckao je oružjem iritirajući Zapad upozorenjima o dometima stvarnog naoružanja koje Moskva već koristi ili ga tek razvija, čime je zauzimao naslovne strane i oživljavao uspomene na hladnoratovsku nuklearnu "pat poziciju" između dve supersile.
Rusija ima moć na Bliskom istoku prvi put u poslednjih nekoliko decenija. Bliže domaćem terenu, čvrsto se drži Krima - poluostrva za koje Putin tvrdi da je za Ruse toliko sveto, kao što je to za muslimane i Jevreje Kupola na steni u Jerusalimu (mesto na kome se nalazio jevrejski Hram koji su srušili Rimljani, danas se na tom mestu nalazi džamija; hrišćani ga poštuju jer ga je Isus često posećivao, a to je i mesto sa koga muslimani veruju da se prorok Muhamed uzdigao na nebo).
Na neki način, Putin "puca visoko". Međutim, u ranoj fazi šestogodišnjeg mandata koji bi mogao biti i njegov poslednji, Putinu, koji je nedavno izjavio da se njegova "ljubav prema Rusiji… višestruko uvećala" otkako je došao na vlast pre skoro dvadeset godina, nije sve "med i mleko" - postoje indicije koje ukazuju na to da ne ide sve tako glatko kako se nadao.
"Putin gubi kontakt sa ruskim narodom"
- On gubi kontakt sa ruskim narodom - izjavio je Mark Galeoti, stručnjak za Rusiju i viši istraživač u praškom Institutu za međunarodne odnose.
Uzdizanje Rusije na svetskoj sceni predstavlja značajan deo Putinove agende i on sam deluje kao da se zabavlja tokom svojih putovanja u inostranstvo. Taj fenomen bio je više nego očigledan, kada se Putin tokom samita G20 u Buenos Ajresu u Argentini 30. novembra 2018. pozdravio sa princem prestolonaslednikom Saudijske Arabije Muhamedom bin Salmanom, tako što su jedan drugom "bacili petaka" u vreme kada se saudijski princ suočava sa ozbiljnim optužbama da je umešan u brutalno ubistvo novinara Džamala Kašogija.
S druge strane, Putin, lider sklon televizičnim štosovima i jakim frazama, kod kuće pokazuje na momente apatiju tokom novog predsedničkog mandata.
- Putin nije ni pokušao da sakrije dosadu - na skupu uglednih stručnjaka za spoljnu politiku u oktobru 2018. napisao je u svojoj kolumni za Blumberg Leonid Beršidski.
Brojke iz istraživanja javnog mnjenja koja se odnose na Putina mogle bi biti bolje - u stvari, te brojke teško da su ikada bile gore. Ekonomija je usporena, izgledno je da će sankcije Zapada potrajati, a potraga za ujedinjujućom nacionalnom idejom i dalje traje ili je čak završena, ali bez zadovoljavajućeg rezultata.
U svoja prva dva mandata od 2000. do 2008. godine, Putin je bio u "blagoslovenoj situaciji", kaže Galeoti. "Bilo je dovoljno novca, privreda je bila likvidna", sa visokim cenama nafte u svetu koje su dodatno ojačale rast ruskog bruto domaćeg proizvoda dok je Zapad bio preokupiran terorizmom, između ostalih stvari - sve su to faktori koji su omogućili "popustljiv međunarodni sistem" za, u to vreme, relativno nepoznatog ruskog predsednika.
"Novca ima sve manje"
"Sada je situacija takva da novca nema u toj meri i da ga na neki način ima sve manje", naveo je Galeoti. "U isto vreme, izgleda da Putin ima manje resursa na raspolaganju, time njegov posao postaje teži."
Prvi čovek ruske revizorske komore Aleksej Kudrin upozorio je krajem novembra da je ekonomija u jednom od svojih najdubljih i najdužih padova od kraja Drugog svetskog rata.
- Rusija se nalazi u "ozbiljnom ambisu stagnacije" i bilo koje dodatne sankcije Zapada mogle bi značajno pogoršati stvari - izjavio je Kudrin, Putinov ministar finansija u vreme ekonomskog rasta od 2000. do 2008. godine, izazvanog rastom cene nafte na svetskom tržištu.
Dok je bio u trci za predsednika, Putin je takođe najavio smanjenje siromaštva za 50 odsto do vremena kada mu se završi sadašnji mandat.
Devet meseci kasnije, problem siromaštva je veći nego što to pokazuje zvanična statistika. U izveštaju iz 21. novembra 2018. ruske Predsedničke akademije za nacionalnu ekonomiju i javnu administraciju stoji da 22 odsto Rusa živi u "zoni siromaštva" dok je drugih 36 odsto građana u nemogućnosti da kupi bilo šta drugo osim hrane i garderobe.
U istraživanju koji je krajem novembra objavio nezavisni centar za istraživanje javnog mnjenja Levada, 61 odsto ispitanika je iznelo stav da Putin snosi punu odgovornost za probleme zemlje - što je značajan porast u odnosu na prethodne godine - dok je 22 odsto ispitanika navelo da Putina smatra delimično odgovornim. Ukupan procenat od 83 odsto ispitanika bio je najveći procenat zabeležen ikad.
Beršidski sugeriše da je Putin Rusiju stavio u takvu poziciju, da će biti mnogo teško, kako za njega, tako i za bilo koga ko dođe posle njega - da Rusiju iz te pozicije izvuče.
- Ukoliko se zemlja ne vrati nekoliko koraka unazad mesijanskom usamljenom stazom koju je stvorio Putin, i ne pokuša sebe da vidi kao deo veće celine, biće osuđena na propast, kako ekonomsku i demografsku, tako i intelektualnu - zaključuje Beršidski.
