Da li će Kina okupirati Tajvan?
Šta znači govor kineskog predsednika Sija u kojem je "pretio" ostrvskom Tajvanu, ne isključujući ni upotrebu sile?
Kina nikad nije prihvatila otcepljenje Tajvana
Predsednica Tajvana Cai Ing Ven odbacila je "ujedinjenje" svoje zemlje sa Kinom, rekavši da tako nešto nije moguće prema modelu "jedna zemlja, dva sistema".
Današnji Tajvan, de fakto nezavisna država sa oko 25 miliona stanovnika, nastao je povlačenjem kineskih republikanaca na to ostrvo 1949. godine, nakon poraza od komunista u građanskom ratu. Zbog pritiska Pekinga, zemlja se ponekad još naziva i Kineski Tajpej, mada je zvaničan naziv i dalje Republika Kina, piše "Dojče vele".
Peking nikada nije prihvatio ni otcepljenje Tajvana niti model "jedna zemlja, dva sistema" koji je primenjen u slučaju Hongkonga.
"Želimo da otvorimo širok prostor za mirno ponovno ujedinjenje, ali nećemo ostaviti prostora ni za kakve separatističke aktivnosti", rekao je u sredu kineski predsednik Si Đinping u govoru u Velikoj dvorani naroda u Pekingu. "Ne možemo obećati da ćemo se uzdržati od primene sile i zadržavamo pravo da preduzmemo sve neophodne korake", dodao je on.
Predsednica Cai je brzo odgovorila nastupom koji je prenosila televizija, rekavši da ujedinjenje nije prihvatljivo jer se njemu protivi javnost na Tajvanu. "Govor predsednika Sija pokazuje da je opravdana naša zabrinutost zbog njegove namere da ujedini Tajvan sa Kinom".
Dvadesetak zemalja priznalo Tajvan
Ostrvo na nekih 160 kilometara od kineskog kopna priznato je kao nezavisna država od dvadesetak zemalja sveta. Mada nikada nije zvanično proglasio otcepljenje od Kine, Tajvan ima odvojeni pravosudni i monetarni sistem, kao i brojne poslovne i kulturne veze sa Kinom.
Obraćanje kineskog predsednika agencije su prenele pod oznakom hitno, a većina zapadnih medija protumačila kao "pretnju" upotrebom vojne sile.
Ding Šu Fan, stručnjak za međunarodne odnose sa Tajvanskog nacionalnog univerziteta, smatra da Si očajnički želi brz napredak po pitanju Tajvana, objašnjavajući da u Komunističkoj partiji u Pekingu postoji nezadovoljstvo zbog Sijeve odluke da ukine limit u broju mandata koje neko može provesti na čelu Kine.
Ovaj stručnjak za DW dodaje da pominjanje upotrebe sile ima funkciju "upozorenja" independistima na Tajvanu kao i u SAD koje su vojno prisutne u regionu. Malo je verovatno, dodaje Ding, da bi Peking ikada poslao trupe da okupiraju ostrvo.
