Hoće li Salome ostvariti "gruzijski san"?
Pobedom u drugom krugu predsedničkih izbora, Salome Zurabišvili je postala prva žena na čelu Gruzije i prva predsednica jedne bivše sovjetske republike van Baltika. Opisuju je kao iskusnog i pragmatičnog političara, ali ostaje pitanje kako će se njeno predsednikovanje odraziti na rusko-gruzijske odnose?
Zurabišvilijeva je u drugom krugu predsedničkih izbora u Gruziji osvojila 59,52 odsto glasova, a njen protivkandidat Grigol Vašadze, 40,48 odsto glasova.
Za kandidatkinju vladajuće stranke "Gruzijski san" glasao je 1,1 milion birača, a za Vašadzea, kandidata opozicione partije "Jedinstveni nacionalni pokret", koju je svojevremeno osnovao bivši gruzijski predsednik Mihail Sakašvili, glasalo je oko 780 hiljada glasača.
Zurabišvilijeva je zahvalila glasačima na podršci i istakla da će biti predsednica svih građana Gruzije, i onih koji su je podržali i onih koji nisu glasali za nju.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov rekao je da je Kremlj upoznat sa rezultatima izbora u Gruziji i da čeka da Tbilisi dâ izjavu o razvoju odnosa sa Rusijom.
U ruskim stručnim krugovima se sada debatuje o tome može li pobeda Zurabišvilijeve na izborima dovesti do obnavljanja dijaloga između Rusije i Gruzije.
- Salome Zurabišvili je harizmatična ličnost i uz to veoma dobar analitičar, dobro je upućena u svetsku politiku. Većina stručnjaka smatra da posle njene pobede ne treba očekivati posebne promene u spoljnoj politici Gruzije, naročito prema Rusiji, ali ja ne mislim tako. Njena pobeda je simboličan događaj. Ona nije samo bivši gruzijski diplomata, nego je i bivši francuski diplomata. Treba se setiti da je upravo Pariz odigrao veoma značajnu ulogu u rešavanju krize iz 2008. godine, kada je Gruzija, po naredbi tadašnjeg predsednika Mihaila Sakašvilija, napala Južnu Osetiju. I mislim da će mandat Salome Zurabišvili kao predsednice Gruzije, iako sa znatno smanjenim ovlašćenjima, doprineti preorijentaciji gruzijske spoljne politike sa SAD ka Evropi. A to otvara određene perspektive, uključujući i postepenu normalizaciju rusko-gruzijskih odnosa - rekao je ruski politikolog Stanislav Tarasov.
Drugi krug predsedničkih izbora u Gruziji održan je sredu, a inauguracija nove predsednice zakazana je za 16. decembar.
Tarasov napominje da će u Gruziji stupiti na snagu novi ustav, prema kom pozicija predsednika postaje uglavnom ceremonijalna, ali politikolog ističe da se uprkos tome neke promene u toj zemlji mogu očekivati.
- Amerikanci sada pokušavaju da priključe Gruziju njihovim sankcijama protiv Irana. Mislim da sada Zurabišvilijeva može da promeni ovu tendenciju, s obzirom na činjenicu da Tbilisiju to priključivanje američkim sankcijama protiv Irana apsolutno nije potrebno, tim pre što Evropljani, kao i Rusija, na odnose sa Teheranom gledaju na sasvim drugačiji način od Amerikanaca. Na taj način se napori Amerikanaca na Kavkazu mogu sprečiti. Uopšte, dolazak Zurabišvilijeve na mesto predsednika Gruzije može dovesti do toga da iz gruzijskog rukovodstva budu konačno potisnuti ’revolucionari‘ koji su došli na vlast sa Mihailom Sakašvilijem. Nije slučajno što je borba za mesto predsednika zemlje bila vrlo napeta, uprkos činjenici da sada ta funkcija nosi ceremonijalan karakter - zaključio je Tarasov.
Mnogi ruski političari i analitičari ne očekuju drastične promene u odnosima Tbilisija i Moskve, ali izražavaju nadu da će dijalog postojati.
- Verujem da će se nastaviti u pravcu rešavanja odnosa između Gruzije i Rusije, i to je sasvim očigledno, s obzirom na to da bi njen protivnik nastavio da ide Sakašvilijevim putem. Što se tiče samog gruzijskog naroda, on je izrazio svoje mišljenje glasanjem. Međutim, zabrinutost nije toliko povezana sa ovim izborima, koliko sa situacijom u regionu, sa infiltriranjem islamskih terorista u Gruziju. Narod očekuje od vlasti da reši ovo pitanje. U Gruziji ima mnogo migranata, a ovo pitanje je prilično aktuelno. Pored toga, zabrinjava i pitanje poljoprivrede. Drugim rečima, tamo ima mnogo problema, i potrebno je uspostaviti odnose sa Rusijom - kaže politikolog Karina Gevorgjan.
Međutim, pojedini ruski analitičari ukazuju na to da ne treba očekivati velike promene u odnosima sa Rusijom, ko god došao na vlast u Gruziji, sve dok se pitanje Abhazije i Južne Osetije ne reši onako kako Gruzija želi. To se, kako navode, odnosi na političke odnose, dok se na ekonomskom planu odnosi dobro razvijaju.
Eksperti su takođe uvereni i da će iskustvo diplomatskog rada u inostranstvu pomoći Salome Zurabišvili na mestu predsednika Gruzije.
Zurabišvilijeva je rođena 18. marta 1952. godine u Parizu, u porodici gruzijskih političkih emigranata. Više od 30 godina je radila u sistemu Ministarstva spoljnih poslova Francuske, bila je predstavnica Francuske u UN, prvi sekretar Ambasade u SAD, kao i član stalne misiji Francuske u NATO-u. Takođe, bila je postavljena za ambasadora u Tbilisiju 2003. godine, ali je kasnije napustila taj položaj, formirala partiju "Put Gruzije" i došla na mesto ministra spoljnih poslova Gruzije.
Zurabišvilijeva je bila aktivan kritičar predsednika Mihaila Sakašvilija, a eksperti ocenjuju da je značajan deo glasova dobila upravo zato što birači ne žele da se Sakašvili vrati u gruzijsku politiku.
Zanimljivo je da se prvi put za predsednika Gruzije kandidovala 2013. godine, ali je odbijena zbog dvojnog državljanstva, Francuske i Gruzije. U avgustu ove godine odrekla se francuskog državljanstva kako bi učestvovala na predsedničkim izborima u Gruziji.
Zurabišvilijeva je tokom predizborne kampanje izjavljivala da se zalaže za uravnotežene odnose Gruzije sa Rusijom i Zapadom i ostavljala je utisak da želi da normalizuje odnose sa Moskvom, za razliku od njenog protivkandidata Grigola Vašadzea, koji je bio ministar spoljnih poslova tokom rata Gruzije i Rusije 2008. godine i koji je otvoreno naklonjen Zapadu.
Međutim, u intervjuu za Bi-Bi-Si ona je stavila pod sumnju saradnju sa Rusijom zbog, kako je rekla, dejstava Moskve prema Gruziji i Ukrajini.
Novoizabrana predsednica je naglasila da je Gruzija proevropski orjentisana, navodeći istovremeno da ta zemlja neće ostati po strani u slučaju da njeni zapadni partneri, Evropa i SAD, započnu dijalog sa Rusijom.
U Moskvi njenu izjavu da sada nije pravo vreme za saradnju sa Rusijom tumače kao "dežurnu antirusku izjavu“ koja je data pod uticajem Brisela i drugih evropskih prestonica, a na prvom mestu pod uticajem Vašingtona, s namerom da je na Zapadu prihvate kao njihovog čoveka. Eksperti objašnjavaju da manjak nezavisnosti u spoljnoj politici Gruzije diktira svoja pravila igre, ali, s druge strane, veruju da se dijalog između Rusije i Gruzije može nastaviti, iako ne treba očekivati značajne promene.
