Utorak 18. 1. 2022.
Beograd
160
  • Novi Sad
    170
  • Niš
    140
  • Kikinda
    160
  • Kraljevo
    150
  • Kruševac
    150
  • Leskovac
    150
  • Loznica
    140
  • Negotin
    190
  • Ruma
    170
  • Sjenica
    120
  • Vranje
    130
  • Vršac
    140
  • Zlatibor
    140
  • Zrenjanin
    170
1
Nedelja 31.03.2019.
00:12
b92.net, Vestionline A

Forin polisi: Ne, Skandinavija neće biti sledeća Putinova meta

U nedavnom članku "Forin polisi", bivši gruzijski predsednik Mihail Sakašvili tvrdio je da najverovatnija meta Rusije u budućnosti Finska ili Švedska.

EPA/SERGEI ILNITSKY
Foto: Ilustracija

Kako je on tada objasnio, napadom na neku od država koje nisu članice NATO, Putin ne rizikuje proporcionalni odgovor u skladu sa članom 5.

Ciljanjem na jednu evropsku zemlju, on može da očekuje korist od javnog odobravanja kod kuće i kod birača koji očajnički žele pobedu, rekao je Sakašvili.

Međutim, kako piše Juri Raitsalo za "Forin polisi", srećom za Finsku i Švedsku, Sakašvilijev argument se pre zasniva na lošoj analizi nego na realnim razumevanjem međudržavnih odnosa na severu Evrope danas.

"Prvo, započinjanje rata je uvek uvod u potencijalnu katastrofu. Gledajući koliki su troškovi ruskog upada na Krim 2014. godine, veoma su visoki i još rastu. Danas se Rusija susreće sa ekonomskim sankcijama i političkom izolacijom. Ako ništa, uspeh u Ukrajini je bio pirova pobeda", navodi se u tekstu.

Dodaje da je druga veoma važna stvar to da, iako su odnosi Rusije i Zapada zategnuti, postoji svakodnevna saradnja.

"Takvo stanje stvari odražava činjenicu da zapadne države, ili Evropa u celini, ne mogu da budu sigurne bez neke vrste dugoronog diplomatskog razumevanja sa Rusijom. Obe strane to prepoznaju. Nedavno je diplomatija bila podcenjena, ali to ne znači da bi trebalo da se prestane sa pokušajima. Finska je jedna od retkih zemalja Evrope koja je angažovala Rusiju na najvišem političkom nivou kako bi smanjila napetost. Čekanje da Rusija kapitulira pred sve većim ekonomskim sankcijama ili da očekuje da će se ona mirno raspasti unutrašnjim previranjem, bila bi greška. I Rusija i Zapad imaju interes da reše tekući krizu bez upotrebe oružja", navodi "Forin polisi".

I na kraju, kako se dodaje, Finska i Švedska shvataju veoma ozbiljno svoje obaveze teritorijalne odbrane. U slučaju Finske, teritorijalna odbrana od spoljne agresije je razlog postojanja Finskih odbambenih snaga od kako je zemlja dobila nezavisnost pre više od 100 godina.

"To se nije promenilo sa završetkom Hladnog rata pre 30 godina. Tokom devedesetih, većina evropskih država redefinisala je svoju vojnu odbranu. Između 1989. i 2013. godine, većina evropskih vojski je postala male volonterske snage pogodne za multinacionalne ekspedicijske operacije sa simboličnim doprinosom trupa. Ukratko, zapadne vojske - posebno u Evropi - su se smanjile", piše Raisalo.

Jedna zemlja je bila izuzetak - Finska.

"Nikada nije ispustila loptu na teritorijalnu odbranu. Izgubljene vojne sposobnosti se ne mogu brzo zameniti. To je u srcu evropske vojne slabosti. Nema potrebe za takozvanim spoljnim silama kada imate kuću u redu. Pokušaj da se troškovi odbrane povežu sa drugima (SAD) nije način da se nastavi kada se radi o pitanjima nacionalne bezbesnoti i opstanka. Previše evropskih država se oslanjalo na SAD da bi sprečile spoljnu vojnu agresiju", naveo je on.

Sa druge strane, Švedska jeste imala trenutke slabosti i nakon raspada SSSR-a i Hladnog rata izgubila je značajnu količinu vojnih kapaciteta za teritorijalnu odbranu.

"Ipak, Švedska je u tom period zadržala značajne mogućnosti pomorskog i vazdušnog ratovanja. Nakon 2014, Švedska se ponovo fokusirala na odbranu svoje teritorije i susednih područja. Pored toga, vojne nabavke su pojačane. Finska i Švedska su uključene u bilateralne i multilateralne sporazume o saradnji u oblasti odbrane", navodi se u tekstu.

Kako dodaje, Finska i Švedska proširile su svoje agende saradnje u oblasti odbrane. SAD su važan akter u ovom pogledu, ka oi NATO, ali ta saradnja u oblasti odbrane ne može da zameni dovoljne nacionalne vojne sposobnosti.

- Čak ni najveći medved neće jesti bodljikavo prase. Gruzija je izgubila deo svoje teritorije 2008, kada je Sakašvili bio predsednik Gruzije. Mnogo toga se može naučiti iz tog iskustva, ali ne sugeriše da će Rusija početi rat protiv Švedske ili Finske, kako Sakašvili tvrdi, kako bi pojačao popularnost Putina - naveo je on.

POVEZANE VESTI

Nedelja 31.03.2019. 16:10
"Putinova meta" Па наравно! Каљининград су Руси задржали на 50 година да би могли да контролишу северно Европске наацистичке потезе. Нису га вратили зато што неонаацизам данас цвета по Европи. Постоји једно добро стратешко, Шведско острво у Балтичком мору Готланд, које је у средњем веку било насељено Словенима, а било би добро за контролу целе Скандинавије. Срби из Шведске кажу да је Шведска увек била пуна Устааша, због чега "северно-аријевцима" данас клецају колена.
VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
  • 2022 © - vesti online