Trgovinski rat sa Kinom uništava Ameriku
Rekordna žetva u SAD ovog leta nema gde da se prodaje. To je rezultat trgovinskog rata koji je predsednik Tramp počeo sa Kinom. A što je najparadoksalnije, prve žrtve tog rata su isti oni ljudi zahvaljujući kojima je Tramp došao na vlast - američki farmeri. Poljoprivreda Sjedinjenih Američkih Država suočava se sa ogromnom krizom.
Trenutno se u Sjedinjenim Američkim Državama vodi prava "bitka za žetvu", piše "Vzgljad". Sam prinos se pokazao rekordnim - posebno je uspela soja, koje ima 4 odsto više nego prošle godine. Problem je u tome što ova velelepnost nema gde da ide.
Danas se za izvoz uzgaja polovina američke soje, 46 odsto pšenice i 21 odsto kukuruza. Većina njih je ranije išla u Kinu. U Ajovi i Montani postoje stotine velikih farmi, praktično ceo njihovi rod se prodaje u Kini. Samo od Amerikanaca Kinezi su kupovali soju u vrednosti od 17 milijardi dolara godišnje.
Međutim, tokom trgovinskog rata koji je pokrenuo Tramp, kineske vlasti oštro su ograničile uvoz soje i žitarica iz Sjedinjenih Američkih Država, a takođe su nametnule i carinu na uvezenu svinjetinu. Rekordna žetva prikupljena u SAD pokazala se praktično nepotrebnom. A cene poljoprivrednih kultura nastavljaju da padaju. Samo od aprila do jula ove godine soja je pojeftinila za 20 odsto, a pšenica za 15 odsto.
Pročitajte još:
* Tramp zahvalio Saudijskoj Arabiji zbog niže cene nafte
Nadajući se povećanju cena u periodu zima-proleće, poljoprivrednici masovno skladište svoju letinu. Već su prepunjena sva tradicionalna skladišta žitarica i kukuruza. Koriste se šupe i pomoćne prostorije. U najgorem slučaju, gomila žitarica i soje jednostavno se skladišti na njivama ili zakopava u jame. Pojavili su se najegzotičniji načini za skladištenje. Poljoprivrednici, na primer, pakuju soju u plastične džakove dužine fudbalskog terena.
Problem je u tome što je, dok se pšenica i kukuruz dobro čuvaju, za soju pogubna i najmanja vlaga. Ako ona iole ovlaži, brzo će istruliti. Međutim, za proizvođače nema izlaza. Prodaja žetve sada znači bankrot. Jedina nada je da će se na ovaj ili onaj način Tramp dogovoriti sa Kinom i da će Kinezi ponovo otvoriti svoje tržište.
- Ranije sam na proleće imao prethodno ugovoreno 90 odsto moje budućeg žetve - priča farmer na radio-stanici u Ajovi. "Ove godine prvi put za moje žitarice jednostavno nema kupaca".
- Moji prasići pojeftinjuju svake nedelje - žali se farmer Tim Barek za portal "Hil". "Danas svinjetina košta isto kao pre 15 godina… Moj posao na farmi je talac trgovinskog rata koji nismo započeli ni ja ni moji susedi… Ali danas se vodi pravi rat. I mi, farmeri Ajove, živimo na prvoj liniji fronta".
Pretpostavlja se da će Kina smanjiti kupovinu američke soje za 75 odsto, ali bi ova cifra mogla da bude i 90 odsto. Već je jasno da će gubici američkih poljoprivrednih proizvođača iznositi milijarde dolara.
Paradoksalno su se Trampove protekcionističke mere, koje su Kinu isprovocirale na žestoku reakciju, okrenule protiv američke poljoprivrede. A upravo su farmeri i poljoprivrednici od sveg srca glasali za Trampa 2016. godine. U takvim žitnicama kao što je Montana, on je pobedio Hilari Klinton sa ogromnom razlikom. A sada se ispostavlja da je predsednik ugrozio biznis i ceo životni stil svojih najodanijih birača
Ovi birači danas su razapeti između patriotizma i straha od propasti. - Ja sam zaista za predsednika - objašnjava farmer iz Ilinoisa, Rob Albers, lokalnom novinaru. "Svi ovde smo za predsednika. Želimo da on radi kako treba. Jedino u šta nismo sigurni je koliko dugo ćemo moći da izdržimo".
Administracija je već objavljivala o državnim merama za podršku farmera. Kako bi im nadoknadilo gubitke, Ministarstvo poljoprivrede SAD planira da izdvoji više od šest milijardi dolara, što znači da će prosečna farma dobiti oko 30.000 dolara za subvencija. Proizvođači se takođe nadaju da će državna Robno-kreditna korporacija otkupiti višak žitarica po tvrdim cenama. Ova mera počela je da se primenjuje čak i tokom Velike krize. Iako Sjedinjene Američke Države ne prestaju da kritikuju druge zemlje za državnu podršku poljoprivrede, u teškim trenucima na isti način spasavaju farmere na račun poreskih obveznika.
Pitanje je da li će sve ove infuzije sprečiti krizu u poljoprivredi. Čak i Ministarstvo poljoprivrede SAD već je priznalo da će prihodi poljoprivrednika 2018. godine biti najniži u poslednjih 12 godina. Naredne godine ne obećavaju im ništa dobro.
Na kraju krajeva, kineske vlasti i obični građani Kine lično i bolno doživljavaju trgovinske ratove sa Sjedinjenim Američkim Državama. Za njih sankcije nisu samo biznis, već mučan stid, "gubljenje obraza". Zbog toga kineski kupci razvijaju grozničavu aktivnost, privlačeći nove dobavljače. Upravo su potpisali veliki ugovor za soju sa Brazilom, iako je brazilska soja skuplja od američke. Sledeće godine Brazilu će se obavezno pridružiti drugi svetski lider u proizvodnji soje - Argentina. Može se desiti da kroz godinu-dve američki farmeri jednostavno neće uspeti da se vrate na kinesko tržište
Ovo će samo ubrzati proces gubitka liderstva u svetskom izvozu poljoprivrednih proizvoda. U protekle dve godine Sjedinjene Američke Države bile lošije od Rusije po izvozu pšenice. U najskorije vreme iz Kine će ih istisnuti Argentina i Brazil. Trampovo odbijanje da zaključi Transpacifičko partnerstvo takođe izaziva kritike poljoprivrednika - izmiču im perspektivna tržišta u Jugoistočnoj Aziji.
Na ovo treba dodati da carine koje je Tramp uveo na čelik i aluminijum takođe indirektno udaraju po farmerima - sva tehnika, objekti ili kontejneri koji sadrže ove metale ih sve više koštaju.
Međutim, svi ovi nesporazumi mogli bi se prevazići kada bi kreditne stope ostale na prethodnom, rekordno niskom nivou. Međutim, Savezne rezerve redovno podižu tarife. A to znači da krediti za poljoprivrednike postaju skuplji, a njihova zaduženost u bankama raste.
Nespretni Trampovi pokušaji da "kazni" Kinu veoma liče na one kada je 1980. godine predsednik Karter odlučio da "kazni" SSSR zbog ulaska trupa u Avganistan. U paketu sankcija našla se i zabrana američkim farmerima da prodaju žitarice Sovjetskom Savezu. Ovo rešenje bilo je "hitac u nogu" i za nekoliko godina američka poljoprivreda pala je u najdublju krizu. Mesto dobavljača žitarica na sovjetskom tržištu odmah su zauzeli poljoprivrednici iz Argentine, Brazila, Kanade i Australije. U američkoj poljoprivredi počeo je niz bankrotstva.
Tada je američki agrokompleks preživeo krizu neviđenu od Velike krize. Danas američki agrobiznis ima sve šanse za isto masovno uništenje.
