Neobjavljena vest: Amerika i Kina su postigle trgovinski sporazum
Iako američko-kineski trgovinski pregovori nisu dovedeni do kraja, po svemu se može zaključiti da je dogovor postignut. Kada će biti objavljen zavisi od unutrašnje (američke) politike. Pozicija Kine je snažna i jasna.
Tokom predizborne kampanje budući predsednik SAD Donald Tramp je koristio oštru retoriku opisujući uzroke enormnog ekonomskog deficita koji je Amerika ostvarivala u trgovinskoj razmeni sa Kinom.
Stupanjem na dužnost Donald Tramp je pokazao da u pitanju nije bila izborna priča koju stvarnost politike brzo odvede u zaborav. Na tom polju, za razliku od brojnih drugih, podržavali su ga i mediji glavnog toka. O Kini i njenoj ekonomiji, o takmičenju u razvoju novih tehnologija, o "nepoštenoj" igri u oblasti zaštite intelektualnih prava… napisano je nebrojeno priloga. Ogromna većina je bila negativna i stvarala je strahove od nove budućnosti.
Stoga je bilo očekivano da će prosečni Amerikanac "mrzeti" Kinu i da će očekivati od svoje države, odnosno predsednika, da bude zaštićen od očigledne pošasti koju ona predstavlja.
Proces je narastao do tačke da je poslednji samit G 20 u Argentini u decembru prošle godine protekao u očekivanju objave otvorenog trgovinskog rata između ove dve supersile. Svet je odahnuo kada su se dva predsednika dogovorila da odgode direktan sukob i da pregovaraju.
U međuvremenu, vidno se promenila retorika, a time i klima koja dolazi sa američke strane. One strane koja je izrekla optužbe, najavila kazne, ali konačno i pokazala spremnost da pregovara.
Naslovi medija glavnog toka imaju zadatak da pripreme američku javnost na nužnost dogovora sa Kinom. Tako, po agenciji "Blumberg", desio bi se veoma negativan uticaj na svetsku ekonomiju, ukoliko bi izostao trgovinski dogovor Amerike i Kine. Magazin "Politiko" je naslovio tekst "Tržište opada kako rastu sumnje oko dogovora Trampa sa Kinom". NASDAG je nedavno objavio da će sporazum Amerike i Kine biti "okidač" za rast trgovine na berzi.
Dakle, onaj isti prosečni Amerikanac, koji je bio učen da se plaši Kine, sada se obaveštava da je dogovor i u njegovom najboljem interesu, jer će mu pružiti mogućnost dodatne zarade. A takvu muziku on najradije sluša, zaboravljajući sve u šta je bio prethodno ubjeđivan.
S druge strane, kineski mediji saopštavaju u istom duhu. "Čajna dejli" je nedavno objavio tekst pod naslovom „Međusobno poverenje će popločati put za trgovinski sporazum“, a "Saut Čajna morning post“ piše: "Postoji put za vin-vin rezultat USA - Kina trgovinskih pregovora". Dakle, objavljuje se da obe strane mogu biti na dobitku.
Bitna razlika između ovih naslova koji upućuju na isti zaključak, jeste u prirodi medija koji ih lansiraju. U Kini zvanični mediji gotovo nikada ne objavljuju ono što već nije odlučeno. Komunistička partija, koja stoji iza svih ključnih društvenih i političkih odluka, veoma pažljivo je birala reči i one imaju isti značaj i izvorno i kada su prevedene na engleski. Mudro, ali odlučno, one saopštavaju spremnost da se diskutuje o budućim kineskim interesima, ali i spremnost da kineska Vlada stane iza svojih kompanija, posebno kada budu optužene za nepoštovanje intelektualne svojine, ili budu kažnjavane mimo međunarodnog prava.
Ono što se naslućuje kao priča iza novinskih naslova - da je dogovor postignut, nesumnjivo se potvrđuje kada se prate tokovi novca.
U decembru prošle godine, kada je kulminirala mogućnost objave trgovinskog rata između Amerike i Kine, cijene akcija vodećih američkih kompanija koje posluju na kineskom tržištu, poput "Boinga" i "Ejpla", doživele su pad. Trenutno su stabilne, kao i pedeset odsto drugih akcija koje se kotiraju u okviru S&P 500, na nivou proseka od dvesta dana i sa tendencijom rasta.
Velike američke kompanije koje ostvaruju poslove u kineskoj primarnoj ekonomiji imaju stalnu državnu brigu kineske Vlade i predstavljaju najbolju sponu između nje i zapadnih tržišta roba, usluga i, posebno važno, kapitala.
"Aliba holding grup" je, na primer, od običnog prodavca stvari na kineskom tržištu prerasla u globalnog igrača u oblasti medija, veštačke inteligencije, elektronske trgovine i procesa plaćanja. Alipej, prvi kineski sistem plaćanja "potrošač-potrošaču", kreiran je 2004. godine, sada obuhvata već više od pedeset odsto kineske elektronske trgovine, transakcija i obračuna.
Akcije "Alibabe" se trenutno kotiraju po ceni od 170,18 dolara. U decembru, kada je postojala mogućnost trgovinskog rata, one su bile na nivou od 129,77 dolara za akciju. Prosečna cena koju očekuju američki berzanski analitičari je 209,33 dolara i to u uslovima izostanka trgovinskog sporazuma.
Kada bude objavljen trgovinski dogovor, očekuje se da bi rast cena akcija ove i sličnih korporacija mogao biti i duplo veći.
U ovoj se činjenici krije osnovni razlog zašto se ne objavljuje da je dogovor suštinski postignut. Valja se dobrano pripremiti za tako dobru vest i na njoj (kao i na svemu ostalom) zaraditi što je moguće više.
Amerika treba Kinu, jednako kao i Kina Ameriku. Bez obzira na Tviter diplomatiju, Donald Tramp je, prije i iznad svega, poslovno orjentisan čovjek, koji shvata da su koristi od sporazuma mnogo veće od stvarnog sukoba. A to je dobra vest za svetsku ekonomiju.
Iako, još uvek, nije zvanično objavljena.
