Zašto Merkelova ide samo do pola puta?
Nemačka kancelarka Angela Merkel nedavno je objavila da će se povući sa mesta predsedavajuće Hrišćansko-demokratske unije, ali da će ostati na mestu kancelarke.
"Ova odluka nije dovoljna.", piše nemački list Špigel.
Posle 18 godina provedenih na čelu Hrišćansko-demokratske unije Merkelova se povlači i to je dobar potez, ali zašto ide samo do pola puta? Zašto insistira da ostane kancelarka još tri godine?, navodi se u članku ovog lista.
Kada je odlučila da se još jednom kandiduje za mesto kancelarke 2017. godine izledala je umorno i ravnodušno, ali su se njene pristalice nadale da bi mogla biti protivteža Donaldu Trampu i pravi lider liberalne demokratije širom sveta.
Nadali su se da bi, zajedno sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, mogla odvesti Evropu sa staze kojom je tada išla.
"I nije uspela u tome. Ona više ne da ne igra važnu ulogu u međunarodnoj politici i Evropi, već je zapravo deo većeg problema, podele između severa i juga, istoka i zapada", navodi se u tekstu "Špigela".
Pročitajte još:
* Merkel: Lideri EU namerno nisu razmatrali izostanak dogovora
Vlade koje je vodila uradile su dobar posao vođenja Nemačke kroz svetsku finansijsku krizu, čišćenje budžeta i proširili su državu blagostanja, ne primer, uvođenjem minimalne zarade.
Njeno najveće delo, kako se navodi, humanitarna politika iskazana u odnosu prema izbeglicama je ujedno i njen najveći neuspeh i to zbog činjenice da ona nije pripremila ni objasnila tu politiku, iako je dosta unapred znala da će u Nemačku dolaziti mnoge izbeglice.
Kada se ova godina završi, Merkelova će biti slab kancelar, kako u zemlji tako i na međunarodnom nivou. Bez mesta na čelu partije biće još slabiji kancelar.
Treba napomenuti da je jedan od kandidata za njenu zamenu na liderkoj poziciji partije Fridrih Merc, čovek kome je upravo ona oduzela ulogu lidera konzervativne grupe u parlamentu. Dve godine od tada napustio je politiku, tako da nije teško zaključiti da je njegova sadašnja kandidatura velikim delom postaknuta željom za osvetom, navodi se u tekstu.
Isto važi i za Jensa Špahna, još jednog kandidata za tu poziciju. Poznat je kao jedan od najglasnijih kritičara Merkelove unutar HDU I kao veliki protivnik njene politike prema izbeglicama.
Kancelari sa “stažom” često misle da ostali još nisu sposobni da ih zamene. Kada je Merkelova prvi put izavrana za kancelarku, mnogi su mislili da ni ona nije dorasla toj poziciji. Međutim, u narednim godinama ona je pokazala da su pogrešili. Trebalo bi da se i sama seti toga i da se dostojanstveno povuče.
"Uprkos svemu što je učinila za Nemačku, zemlji više nije potrebna. Ona nije lider budućnosti", zaključuje Špigel.
