Subota 21. 9. 2019.
Washington
100
  • Chicago
    210
  • New York
    110
  • Belmont
    110
  • Atlanta
    140
  • Boston
    220
  • Firt
    100
  • Denver
    130
  • Detroit
    180
  • Dover
    120
  • Hartford
    100
  • Orlean
    140
  • Helena
    170
  • Ren
    100
  • Honolulu
    240
  • Las Vegas
    180
  • Portland
    280
  • Salem
    210
  • Santa Fe
    110
  • Tampa
    220
  • Topeka
    220
0
Nedelja 21.04.2019.
23:57
sputniknews.com, Vestionline A

Posle sedam decenija Grčka i Nemačka zauzimaju rovove

Iako Grčka najverovatnije neće pokrenuti pitanje ratne odštete od Nemačke pravnim putem, važno je da ovo pitanje ostane aktuelno i da se ne zaboravi.

EPA/Simela Pantzartzi
Angela Merkel i Aleksis Cipras

Grčki Parlament Areopag pozvao je Vladu premijera Aleksisa Ciprasa da preduzme adekvatne aktivnosti, posebno diplomatske i pravne, za potraživanje dugova i u celosti ispuni sve zahteve Grčke iz Prvog i Drugog svetskog rata, nakon što je bio izglasan predlog predsednika Areopaga Nikosa Vucisa o potraživanju nemačkih dugovanja od strane Grčke.

Na to je premijer Cipras odgovorio da će njegova Vlada Nemačkoj uskoro poslati diplomatsku notu, ponovivši dugogodišnji zahtev za reparacijama zbog zločina koje je nacistička Nemačka počinila u Drugom svetskom ratu u Grčkoj.

- Vlada Grčke namerava da uputi notu Saveznoj Republici Nemačkoj, u kojoj će ponoviti svoja neotuđiva potraživanja koja proizilaze iz nacističke invazije i okupacije, kao i ratnih zločina nacističke Nemačke - rekao je Cipras pred najvišim zakonodavnim telom zemlje.

To što Areopag i Vlada ne odustaju od ratne odštete nema samo političku, već i pravnu težinu, jer svojim delovanjem pokazuju da potraživanja neće biti zaboravljena, objašnjava dopisnik grčke televizije ERT iz Srbije Nikos Pelpas.

- Tu se ne radi samo o reparacijama zbog uništenja infrastrukture i tako dalje, već i o prinudnom kreditu za vreme okupacije, o iznošenju starogrčkih umetnina, radi se o 4.000 starogrčkih dela, o naknadi za hranu kojima je Grčka snabdevala nacističke trupe u Severnoj Africi. Sve u svemu, procenjuje se da u današnjim vrednostima dug Nemačke prema Grčkoj iznosi između 260 i 350 milijardi evra - objašnjava naš sagovornik. 

Grčka nije potraživala ratne reparacije neposredno posle kraja rata, jer se nalazila u građanskom ratu do 1948, a prva Vlada posle građanskog rata zatražila je 1953. od Nemačke da se Grčkoj nadoknadi šteta nastala okupacijom. Međutim, saveznici su je od toga odgovorili, kaže Pelpas, uz obrazloženje da treba pustiti Nemačku da se ekonomski oporavi. Uz to, smatrali su da će Maršalova pomoć, čiji je Grčka bila korisnik, biti dovoljna za ekonomsku kompenzaciju i posleratnu obnovu.

- Isto se desilo i 1960. godine, kada je Vlada postavila isti zahtev, saveznici su je odgovorili. Kada je 1990. potpisan ugovor o ujedinjenju Nemačke, postoji stavka u kojoj se govori da je pitanje ratnih reparacija zatvoreno. Međutim, Grčka u tome nije učestvovala, tako da ona danas to pitanje pokreće da u pravnom smislu to ne bi bilo zaboravljeno - kaže Pelpas. 

Kada govori o 1990. godini, Pelpas misli na ugovor "Četiri plus dva", koji su potpisali predstavnici dve tadašnje Nemačke (prozapadne Savezne Republike i komunističke Demokratske Republike Nemačke) sa četiri sile pobednice u Drugom svetskom ratu. Potpisivanjem tog ugovora, kako se tada govorilo, Drugi svetski rat je konačno završen na tlu Evrope.

Ovaj dokument koji je Grčka između ostalih zemalja ratifikovala, ali ga nije priznala kao mirovni sporazum, zvanični Berlin smatra kao crtu koja je podvučena na pitanja reparacija.

- Iako svesna krivice i velike nepravde koju su Nemačka i Nemci učinili u Grčkoj, za nemačku Vladu je pitanje ratnih reparacija rešeno - izjavio je njen portparol Štefan Zajbert.

Osim na sporazum "Četiri plus dva", Nemačka smatra da je pitanje reparacija rešila isplatom 115 miliona maraka tokom šezdesetih godina prošlog veka u okviru sporazuma sa zapadnim državama, među kojima je bila i Grčka.

Iz reakcije Nemačke Pelpas izvlači zaključak da grčki zahtevi neće biti ispunjeni.

- S druge strane, mislim da će ova ili sledeća grčka Vlada ići na to da pravnim putem ispuni taj zahtev da joj se plate ratne reparacije. Nemojte zaboraviti da Grčka u ovom trenutku još nije izašla iz ekonomske krize. Veliki dug se nalazi u rukama nemačke Vlade, tako da mislim da iako postoji politička volja, nijedna grčka vlada neće pokrenuti ovo pitanje, barem u skorije vreme - smatra Pelpas.

Kada je neposredno posle okupacije Jugoslavije nacistička Nemačka okupirala Grčku, nacističke vođe su odlučile da mediteransku naciju iscede do poslednje kapi znoja.

Treći rajh je naterao grčku Centralnu banku da pozajmi 476 miliona rajhsmaraka, a osim toga, nacisti su ekonomski eksploatisali Grčku na način da je oko 70 odsto poljoprivrednih proizvoda otimano od Grka i slato nemačkim trupama u Severnoj Africi.

Grčka, bogata umetninama iz antičkih vremena, bila je poprište nemačke otimačine, a u depoima nacističkih vođa završavala su umetnička dela i iz vizantijskog perioda. Uz to, s obzirom da je posle poraza vojske grčko stanovništvo pružilo jedan od najžešćih otpora okupatoru, represalije okupatora spadaju među najkrvavije u Evropi.

Posebno je zanimljivo kako su nacisti opljačkali bogatstvo solunskih Jevreja, koji su činili najveću jevrejsku zajednicu u Grčkoj. Svi Jevreji su podlegli obavezi da idu na prinudni rad, a oni koji usled bolesti ili godina to nisu mogli, morali su da plaćaju enormne sume novca.

Kada je jevrejskoj zajednici nestalo novca, svih 40.000 solunskih Jevreja poslato je u logore smrti u Poljskoj, iz kojih se spaslo svega oko 800 ljudi.

Njihova imovina je u potpunosti opljačkana, a uništeno je čak i jevrejsko groblje - grobovi su pedantno razgrađeni, a cigle su iskorišćene za gradnju. Na mestu nekadašnjeg jevrejskog groblja u Solunu danas se nalazi Aristotelov univerzitet.

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
blizanci22. 5. - 21. 6.
Delujete optimistično i očekujete pozitivne odgovore. Međutim, trenutna situacija na poslovnoj sceni ne zavisi prvenstveno od vaše volje ili uticaja. Pravilno procenite redosled poteza i nemojte dozvoliti da vas neko preduhiti. Važno je da pažljivije birate reči koje izgovarate pred svojim partnerom koji je nervozan.
DNEVNI HOROSKOP
devica24. 8. - 23. 9.
Neko ne razume vaše ideje i to počinje da se odražava na nivo poslovno-finansijske saradnje. Morate imati dovoljno razumevanja za svoju okolinu, stoga izbegavajte varijantu kažnjavanja ili destruktivno ponašanje. Između vas i voljene osobe neke stvari ostaju nedorečene, razmislite dobro o nastavku svađe.
DNEVNI HOROSKOP
ribe20. 2. - 20. 3.
Imate utisak, da neko ogranicava vaše poslovne mogućnosti ili da vam nameće određena pravila ponašanja. Dobro razmislite na koji način treba da se izborite za bolju poslovnu poziciju, nemojte potcenjivati nečiju ulogu. U emotivnom smislu nije vam dozvoljeno baš sve i nemojte preterivati.
  • 2019 © - vesti online