Preti li sudar najmoćnijih sila na Arktiku?
Rejkjavik se prošle nedelje pretvorio u prestonicu Transarktika - međunarodne političke arene koja je formirana da se bavi globalizacijom Severne polarne oblasti. Ovu inicijativu je pokrenuo pre pet godina tadašnji islandski predsednik Olavur Ragnar Grimson kako bi okupio predstavnike svih kontinenata koji su zabrinuti zbog pretnje otopljenja Arktika, piše Sputnjik.
Reč je o platformi pod nazivom "Arktički krug". Međutim, velika pažnja na svakom zasedanju je usmerena upravo na Rusiju, s obzirom da se njen izlazak na Arktik prostire duž sedam vremenskih zona, što je dva puta više nego što je slučaj sa američkim. Upravo zato Rusiju na tim zasedanjima predstavlja iskusan i prekaljeni diplomata, bivši ambasador u SAD - Sergej Kisljak.
Njegovi utisci sa ovih samita su izuzetno pozitivni: "Svi su orijentisani na to da na Arktiku izgradimo jedan zajednički dom. Kada razgovaram sa većinom okupljenih, nekako ispadam iz tog opšteg konteksta rivalstva Rusije i Zapada i to me raduje, jer se takav pristup u potpunosti podudara sa našim", rekao je Kisljak.
Ipak, uporedo sa pozitivnim stavom Kisljaka, prema rečima eksperta Grigorija Dobromelova, Rusija izuzetno aktivno i raznovrsno pokušava da učvrsti svoje prisustvo na Arktiku, pre svega kada je reč o eksploataciji energenata, ali i o korišćenju Severnog morskog puta. On kao primer navodi i izgradnju nove železnice koja bi povezala poluostrvo Jamal, severnu luku Sabeta sa centralnom Rusijom, a kompanija Gasprom će biti jedan od finansijera tog projekta.
Međutim, nije Rusija jedina koja posvećuje veliku pažnju Arktiku, napominje Dobromelov i dodaje da mnoge države žele da budu prisutne u ovom regionu.
- Želja EU je sasvim razumljiva, s obzirom da nekoliko severnih država-članica ima izlaz na Arktik. Osim toga, razumljiv je interes i Velike Britanije i Nemačke. S druge strane, i Kina je zainteresovana za Arktik, a tamošnje vlasti već duže vreme rade na izgradnji flote ledolomaca. Prošle godine je kineski brod prošao kroz ruske teritorijalne vode i time pokazao da Peking može da plovi preko Arktika - objašnjava on.
Dobromelov tvrdi da će konflikata u budućnosti svakako biti, samo je pitanje kada će doći do trenutka da se u taj region dopremi i vatreno oružje.
- U bliskoj budućnosti svakako neće doći do oružanih sukoba jer trenutno postoji veliki broj međunarodnih organizacija koje deluju u ovom delu sveta i zasad veoma uspešno regulišu veliki broj bezbednosnih pitanja - zaključuje on.
Inače, s tim u vezi oglasio se i NATO, koji je saopštio da je neophodno zalagati se za smanjenje tenzija u Arktičkom regionu, kao i da je za to potrebno voditi dijalog pre svega sa Rusijom. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg je istakao da mnoge zemlje sa Rusijom već vode dijalog i da to pokazuje da je ipak moguće sa Moskvom računati na predvidivost i saradnju.
