Arno Gujon: Uz jezik upoznao srpsku dušu
Ovako je govorio Arno Gujon. Upravo tako treba početi opis večeri u Kulturnom centru Srbije u Parizu, koje je pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, bilo posvećeno srpskom jeziku i naslovljeno sa "Šta predstavlja naš jezik za nas". Iz Beograda je došlo nekoliko učesnika, ali je okupljenima, a bila je puna sala, lekciju održao francuski humanitarac Arno Gujon.
Naša pariska dijaspora dobro zna ko je Arno, u trenutku kad je predstavljen potvrdile su to salve aplauza. Na to je jedan od učesnika Dragan Hamović, književnik i savetnik ministra kulture, dodao:
- Aplauzom ste pokazali ko je i kakav je Arno, a u Srbiji je to još više.
Arno se duboko naklonio svim prisutnim i jurnuo u svoju priču:
- Srpski jezik sam naučio da ne bih bio turista na Kosovu. Želeo sam da naučim kako bih mogao da pomažem ljudima, uvidim stanje u kojem se nalaze i svedočim.
I pre deset godina odluči Arno da počne učiti, kako opisuje, "prelepi i preteški" srpski jezik.
-Za tri meseca prešao sam sve lekcije u knjizi i bio zadovoljan, znao sam da naručim jednu kafu, dve kafe, ali sam se zbunio kad je bilo pet kafa, svaki put se menja poslednje slovo, a u francuskom je uvek tabl (sto). Sve mi je bilo teško. Izgovor, sedam padeža, imenice u zavisnosti od padeža i rodova, a i može se izgovarati na više načina. Kad sam i to savladao, mislio sam da sam srpski jezik naučio, ali sam se prevario. Nisu mi bili jasni naglasci.
Dolaskom u Srbiju počeo sam da razvijam sluh za srpski i osetio drukčije govore. Kosovski naglasak mi je bio nešto novo. Dok je u francuskom, na primer, isti ritam, ista melodija, u srpskom je mnogo različitosti. Ipak, sve je moguće, sve se može naučiti.
A ovako se seća:
- Kad sam naučio jezik uvideo sam da sam do tada na Kosovo gledao kao na crno-beli film, a od tada ga gledam u boji. Do tada sam mogao da razgovaram samo sa mladima, oni govore strane jezike, a sa srpskim jezikom sam se približio i onima u crnini. S jezikom se moj pogled na Srbe promenio, a promenio se i njihov pogled na mene. Uz pomoć jezika sam upoznao dušu jednog naroda, a i Gete je rekao: "Duša naroda nalazi se u jeziku".
U ovoj večeri, kako bi misao završio, Arno je momentalno nagrađivan spontanim aplauzom. Iako je uloga prevodioca pripala Ireni Bilić, kako bi ubrzao tok Arno je sam sebe sa srpskog prevodio na francuski jezik, što je izazvalo oduševljenje.
Arnoova objašnjavanja srpskog jezika bila su izuzetno interesantna. Na primer:
- U francuskom je juče samo juče, a u srpskom može biti i pre 100 godina.
Arno je i duhovit. Ispriča ovako:
- Srbi imaju zanimljive izraze. Francuzi kažu: "Spavam kao anđeo", a Srbi: "Spavam kao zaklan". Ili, izvedem ja u šetnju ćerkicu, ljudi me zaustave i, da se ne urekne, prokomentarišu: "Joj što si ružna, dobićeš batine." Kad me sretnu prijatelji, kažu: "Zdravo, Arno, gde si?" A ja tu.
Ima Arno mnogo saveta.
Evo jednog:
- Svakome ko dođe u Srbiju ponudite nešto srpsko, a ne viski, brazilsku kafu i sl. Hoću da kažem: budite ponosni na svoje i na svoj jezik. Da bi se naučio strani jezik, potrebno je savršeno poznavati maternji, zato ga i negujte!
U finišu, iz publike je Mila Dragović, prof. francuskog i srpskog jezika, iznela zanimljiv putokaz:
- Umesto rakije, pred svaki ručak treba propisati Arnoa Gujona.
Ćirilica draža od latinice
Rekao je Arno i da je "podvig naučiti jezik samostalno", a onda su ga zbog savršenog znanja jezika prisutni proglasili "novim filološkim genijem" i "dvojezičnim supermenom".
- Globalni fenomen je da se jezik kvari, koristi se mnogo engleskih reči. U Francuskoj situacija nije toliko drastična kao u Srbiji. Možda zato što je Srbija na raskršću puteva, pa sve prihvata.
Eto, svi Srbi kažu šrafciger, a niko ne zna kako se ta reč piše u originalu. Današnji fenomen je engleski jezik. Mladi su u Srbiji sposobni da pričaju i na četiri jezika, ali Voltera, Dostojevskog i sl. ne mogu čitati ni na srpskom.
Potom glasno pita i odgovara:
- Šta raditi protiv toga? Više prevoditi strane reči na srpski jezik. Hrvati prevode i uvode svoje nove reči. A kad sam spomenuo Hrvate, evo i anegdote: Bio sam na hrvatskoj granici, upita me carinik: "Kako ste tako dobro naučili hrvatski?", odgovorim mu: "Sa Srbima". Smejao se i on. Priznao je Arno da posebno ćirilicu voli:
- I više volim da čitam ćirilicu nego latinicu.
Sloboda
- Reč sloboda naučio sam tek kod ljudi koji je nemaju i samo se među njima može osetiti pravi smisao slobode - kazao je Arno.
Početak preokreta
Veče posvećeno srpskom jeziku teklo je u pravcu podizanja svesti o značaju govora, uz isticanje da je moć govora posebna i najveća moć, da nas jezik oblikuje i produbljuje, a i da je govor danas najupotrebljivije oružje.
Nažalost, prolazimo kroz vreme rušenja i kvarenja jezika. Gost Hamović je istakao da "zamisliti jedan jezik znači zamisliti jedan oblik života", dok je za univerzitetskog profesora Veljka Brborića teško objašnjivo da je kod naših studenata francuski jezik popularniji od srpskog.
Glas za poštivanje srpskog jezika dao je i glumac Svetislav Goncić, čitao je i recitovao, sa željom da se izađe iz uspavanosti i zapuštenosti i podigne nivo svesti o značaju govora, što je nazvao "početak preokreta".
