Protiv Rusije se formira "crkveni NATO"
Prekid odnosa između Ruske pravoslavne crkve i Carigradske patrijaršije je izazvao očekivani talas reakcija i komentara.
Zapravo, "crkvena" objašnjenja uzroka i posledica sasvim jasno i bez nas daju predstavnici Ruske pravoslavne crkve. Osobe koje nisu teolozi, ali su upućene u savremenu istoriju Ukrajine, iz očiglednih razloga su više od svih zabrinuti zbog sudbine ukrajinskih vernika kanonske crkve. Ovaj događaj ima političku dimenziju, a sada je kašu zakuvao lično predsednik Ukrajine, piše Sputnjik.
S obzirom na to da se pojedini episkopi Ukrajinske pravoslavne crkve kolebaju i daju kontradiktorne izjave, a grupe nacionalnih aktivista samo čekaju signal za početak masovnih protesta, dalji razvoj događaja je manje-više jasan.
Iza patrijarha Vartolomeja (kao i iza inicijatora događaja, ukrajinskog predsednika Porošenka), sasvim otvoreno stoji Amerika, gde je koncentrisana većina vernika Carigrada. A kako SAD postupaju prilikom osvajanja tuđih teritorija, dobro je poznato.
Ukrajinske pravoslavce očigledno čeka mnogo lošeg i strašnog. Ali sada je glavno pitanje kako će ostale crkve na svetu reagovati na ova dešavanja. To će imati presudan značaj, uključujući i sudbinu ukrajinskih pravoslavaca.
Svaki raskol od sada ima svog pokrovitelja u istanbulskom kvartalu Fener, u stvari u glavnom gradu superdržave koja ima ambicije za globalno upravljanje. Ovaj signal nije poslat samo Ukrajini nego i Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Bugarskoj, Gruziji, Moldaviji, kao i Rusiji.
Dakle, ostale crkve na svetu se suočavaju sa teškim izborom, jer je potrebno ili jasno osuditi postupke Carigrada i izazvati nezadovoljstvo SAD ili ne reagovati i apstraktno pozivati na mirno razrešenje situacije, tj. odugovlačiti do beskonačnosti što je ravno kapitulaciji. Postoji i mogućnost pregovaranja, a zauzvrat bi dobili bezvredne garancije, što je takođe ravno kapitulaciji.
Zbog toga ostaje nada da će ostale crkve izraziti želju za jedinstvom. U korist tog izbora govori ne samo samoodržanje nego i činjenica da Moskva, za razliku od Carigrada, nema bolest koju ima Vatikan i ne teži prevlasti nad svim hrišćanima na svetu. A šta Rusi misle o protestima, svi znaju, zaključuje Sputnjik.
