Zašto Zapad ne sme da prizna Krim?
"Zapadne zemlje odbijaju da priznaju rezultate krimskog referenduma, pošto istovremeno treba da priznaju i činjenicu da se u Ukrajini dogodio državni prevrat", smatra predsednik krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.
Prema njegovom mišljenju, referendum na Krimu je održan u periodu oružanog državnog prevrata u Ukrajini, koja kao država, u pravnom formatu, tada nije postojala.
- Od 20. februara do 25. maja, Ukrajina nije postojala kao država. Organizovanje državnog prevrata je veoma ozbiljan međunarodni zločin koji ima svoje organizatore i izvršioce. Priznavanje referenduma na Krimu jeste priznavanje državnog prevrata u Ukrajini, a to niko ne želi da uradi - rekao je Konstantinov na sastanku s norveškom delegacijom.
Delegacija iz Norveške je u šestodnevnoj poseti Krimu. Program posete obuhvata sastanke i obilaske regiona poluostrva. Poseta će trajati do 6. oktobra. U sastavu delegacije su predstavnici naučnih krugova, oblasti poljoprivrede i preduzetništva.
Krim je postao ruski region nakon referenduma održanog u martu 2014. godine. Tada se 96,77 odsto birača Repubike Krim i 95,6 odsto žitelja Sevastopolja izjasnilo za ujedinjenje s Rusijom. Krimske vlasti su održale referendum nakon državnog prevrata u Ukrajini u februaru 2014. godine.