Ukrajina i Rusija 27. februara pred Evropskim sudom
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu zakazao je za 27. februar javnu sednicu u slučaju u kojem Ukrajina tvrdi da je Rusija na Krimu povredila niz prava garantovanih Konvencijom o ljudskim pravima.
Veliko veće Evropskog suda će nakon što na javnoj sednici sasluša predstavnike obe strane, razmatranje slučaja nastaviti bez prisustva javnosti, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evropskog suda.
Odluka će kako se dodaje, biti doneta kasnije.
Predstavku protiv Rusije, Ukrajina je podnela 13. marta 2014, a Evropski sud je odmah potom naložio privremene mere, pozvavši obe da se uzdrže "od mera, poseno vojnih akcija, koje bi mogle da dovedu do kršenja prava prema civilima". Ta mera je i dalje na snazi.
Pročitajte još:
* Rusi savetuju Ukrajince: Umesto Krima probajte sa Aljaskom
* Evropa se uplašila da će ostati bez ruskog gasa
* Prvi komentar Rusije na ukrajinsku kupovinu turskih "bajraktara"
Vlada Ukrajine u svojoj predstavci tvrdi da je Ruska Federacija od 27. februara 2014. godine preuzela efektivnu kontrolu nad Autonomnom Republikom Krim, sastavnim dijelom Ukrajine, i da je kontrolisala situaciju koja je rezultirala brojnim kršenjima Konvencije o ljudskim pravima.
Takođe tvrdi da su prekršaji rezultat "opšte administrativne prakse Rusije", navodi se u saopštenju Evropskog suda.
Ukrajinska vlada smatra da je Rusija svojim postupanjem prekršila Konvenciju o ljudskim pravima odnosno: pravo na život, zabranu nečovečnog i degradirajućeg postupanja, pravo na slobodu i bezbednost, pravo na fer suđenje, pravo na poštovanje privatnog života, pravo na religiju, pravo na slobodu izražavanja, pravo na slobodu okupljanja i udruživanja, pravo na efikasan pravni lek, zabranu diskriminacije, zaštitu imovine, kao i pravo na slobodu kretanja.
Konkretno, Ukrajina tvrdi da su njena vojna lica, službenici organa za sprovođenje zakona i civili ubijeni usled navodnog nezakonitog pripajanja Krima (Rusiji), navodi se u saopštenju Evropskog suda i dodaje da podnosilac predstavke dalje nabraja slučajeve mučenja i drugih oblika zlostavljanja civila i proizvoljnih lišenja.
Jedan broj krimskih Tatara takođe je, prema navodima Ukrajine, bio izložen zlostavljanju zbog svog etničkog porekla ili pokušaja da zaštite ukrajinske nacionalne simbole.
Dalje kaže da su državljani Ukrajine, koji žive na Krimu, podvrgnuti nezakonitom nametanju automatskog ruskog državljanstva, kao i da je izvršen pritisak na one koji su izrazili želju da ostanu državljani Ukrajine.
Bilo je navodnih slučajeva napada, otmica, zlostavljanja i maltretiranja novinara, zatim
uznemiravanja i zastrašivanja verskih predstavnika koji nisu članovi Ruske pravoslavne crkve, što je kako tvrdi Ukrajina, posebno pogodilo ukrajinske pravoslavne sveštenike i imame.
Tvrdi se da je imovina ukrajinskih pravnih lica bila podvrgnuta nezakonitoj kontroli, kao i da je nova granica između Krima i Ukrajine dovela do nezakonitog ograničenja ulaska ukrajinskih državljana na Krim.
U saopštenju suda se podseća, da je radi bolje efikasnosti međudržavnih predmeta između Ukrajine i Rusije, Evropski sud je prošle godine odlučio da podeli slučajeve i posebno se bavi predmetom vezanim za događaje na Krimu, a posebno pritužbama u vezi sa događajima u istočnoj Ukrajini i Donbasu u posebnom predmetu.
Ukrajina je pokrenula i niz drugih slučajeva protiv Rusije, a ima više od 4.000 pojedinačnih predstavki sudu koje se tiču dogadaja na Krimu, istočnoj Ukrajini i regionu Donbasa, navodi se u saopštenju Evropskog suda.
