"Predsednika nema ko da kontroliše"
Prelaskom na predsednički sistem za turski parlament počela je nova era. U tom sistemu opozicija ima manja prava nego što ih je imala do sada, piše Dojče vele.
Opozicija i analitičari tvrde da vlast sada nema ko da kontroliše.
Nakon izbora održanih 24. juna, u Turskoj je stupio na snagu predsednički sistem, u potpunosti prilagođen prvom čoveku zemlje Redžepu Tajipu Erdoganu. To podrazumeva i promene u turskom parlamentu.
U novom sistemu parlament gotovo da nema pravo glasa. Poslanici, takođe, više nemaju ovlašćenja da postavljaju usmena pitanja zameniku predsednika i ministrima - sada mogu da im se obraćaju samo pisanim putem.
Pored toga, oni više ne mogu da postavljaju pitanja predsedniku. Predstavnici opozicije, kao i analitičari imaju isto mišljenje: ukidanjem prava poslanicima da postavljaju usmena pitanja slabi se sistem.
Za promenu ustava, koja je s junskim izborima stupila na snagu, prošle godine na referendumu izjasnilo se 51 odsto birača.
Nema više podele vlasti
Ozgur Ozel, član najveće opozicione Republikanske narodne stranke (CHP) kaže da je u Turskoj, nakon 98 godina, parlamentarni sistem ukinut. "Sada imamo predsednički sistem samo zato jer to želi predsednik Erdogan. Podela vlasti, glavni princip demokratije, u Turskoj više ne postoji."
- Nećemo prestati da naglašavamo da je parlament naroda postao parlament vlastodršca - kaže Ozel. Novim sistemom je, tvrdi opozicioni političar, ukinuta funkcija premijera i sada je predsednik na čelu izvršne vlasti. "Erdogan sada imenuje sve ministre i ostale zvaničnike. On ne postavlja nikome nikakva pitanja, niti traži savet, čak ni od parlamenta. On sastavlja svoj sopstveni tim. Na takav način se ne vlada".
- Predsednik Erdogan je parlamentu oduzeo sva ovlašćenja - komentariše Ozel ukidanje mogućnosti za postavljanje usmenih pitanja u parlamentu, što je do sada bio efikasan kontrolni mehanizam, a koji je sada ukinut.
Više nisu dozvoljene istrage
- Novi sistem takođe zabranjuje istrage protiv zamenika predsednika i ministara u vladi, ukoliko postoje sumnje da su nešto nezakonito radili. Za pokretanje takve istrage potrebna je saglasnost svih članova parlamenta - "a to je nemoguće" - kaže Meral Beštaš iz Demokratske partije naroda (HDP), stranke koja predstavlja kurdsku opoziciju.
Većinu u parlamentu koji ima 600 poslanika, ima Erdoganova Stranka pravde i razvoja (AKP) u koaliciji sa desnoekstremnim konzervativcima iz Partije nacionalističkog pokreta (MHP). - Obema strankama upravlja Erdogan. One rade ono šta on kaže - tvrdi Beštaševa.
Politikolog Baškin Oran kaže da Ankara i dalje pokušava da stvori utisak da u Turskoj postoji podela vlasti. - Svi se boje da kritikuju predsednika ili sistem, jer je pravosuđe potpuno pod njegovom kontrolom - kaže Oran. "Parlament koji ne može da kontroliše predsednika je besmislen. U budućnosti ćemo sve jasnije moći da vidimo koliko je parlament besfunkcionalan".
"Opozicija je ućutkana"
Izmenjen je i poslovnik o radu parlamenta. Skraćeno je pre svega vreme obraćanja pripadnika opozicije. Ozgür Ozel iz CHP kaže da će novim pravilima, na kojim se trenutno radi, parlament u potpunosti biti pod kontrolom predsednika. "Jedini cilj AKP jeste da ućutka parlament i omogući da samo predsednik ima pravo glasa".
Meral Beštaš iz HDP dodaje: "Ubuduće na žalost nećemo imati jak parlament, već ojačanog Erdogana. Opozicija u Turskoj je ućutkana, a demokratija ukinuta".
