Vratite nam pale vojnike
Ministarka spoljnih poslova Džuli Bišop na sastanku u okviru samita Asocijacije nacija Jugoistočne Azije (ASEAN) u Singapuru razgovarala je s kolegom iz Severne Koreje Ri Jon Hoom o mogućnosti preuzimawa posmrtnih ostataka australijskih vojnika koji su poginuli u Korejskom ratu (1950-1953.)
- Iskoristila sam priliku da pokrenem pitanje povodom 43 australijskih vojnika koji se vode kao nestali u tom ratu. Jon Ho je primio to k znanju. Naime, primetila sam da su Amerikanci dobili posmrtne ostatke nekoliko vojnika posle sastanka predsednika Donalda Trampa sa severnokorejskim liderom
Kim Džong Unom. Stoga sam zatražila da Australijanci dobiju istu mogućnost i predložila Severnoj Koreji saradnju po tom pitanju - rekla je Džuli Bišop.
Potraga u na dnu mora
Biće veoma teško naći posmrtne ostatke svih australijskih vojnika i oficira koji se vode kao nestali u Koreji. To se posebno odnosi na pilote koji su poginuli u borbama sa sovjetskim migovima, često vođenim iznad mora.
Naime, prošle nedenje transportni avion SAD vratio je u domovinu istatke 55 vojnika. Na ceremoniji tim povodom u vazduhoplovnoj bazi Hikam na Havajima učestvovao je potpredsednik SAD Majk Pens, čiji je otac ratovao na Korejskom poluostrvu.
Po zvaničnim podacima, u Korejskom ratu učestvovalo je 17.000 Ozija. Od toga je njih 399 poginulo, a više od hiljadu ranjeno. Posle rata još četiri godine u Koreju su se nalazili australijski posmatrači.
U užasan rat koji je odneo oko dva miliona života, u dobroj meri zahvaljujući američkim bombama koje su razbacivale insekte zaražene kugom i kolerom, Australija je poslala 3. kraljevsku regimentu i nekoliko manjih samostalnih jedinica, zatim, 77. vazduhoplovni skvadron i brodove ratne flote.
Oziji su učestvovali u krvavim bitkama kod Jongjua, Kapjonga i Marjang Sana, gde su se sukobili ne samo sa severnokorejskim trupama nego i kineskom armijom.
Kinezi su bili slabije naoružani, pa su napadali noću, ubacivali se iza neprijateljskih linija, a onda udarali po bokovima. Takva taktika stvarala je situacije u kojima su amerikanci i njihovi saveznici često morali da beže ostavljajući za sobom tela poginulih saboraca.
Ginuli od Malezije do Iraka
Nakon 1945. godine i kapitulacije Japana, rata Australija je učestvovala u 10 mawih sukoba i Korejskom i još osam ratova.
- Malezija (1948-1960.) Sukob zemalja Komonvelta i oružanog krila Komunističke partije Malaje.
- Indonezijsko - malezijski rat (1963-1966.) Konflikt niskog inteziteta Indonezije i brunejskih maoista i ustanika protiv Malezije, Velika Britanije, Australije i Novog Zelanda.
- Vijetnamski rat (1955-1975.) U sukobu u kom je ubijeno između dva i četiri miliona Vijetnamaca, sa Severnim Vijetnamom sukobili su se se Amerika, Novi Zeland i Australija, čijih je 500 vojnika poginulo.
- Prvi zalivski rat (1990-1991) Kolaicija okupljena oko SAD isterala iračku vojsku iz Kuvajta.
- Intervencija u Avganistanu (2001- do danas). Australija je sa saveznicima još zglibljena u sukobu s Talibanima i drugim džihadistima.
- Drugi zalivski rat (2003-2011). Australija je poslala 45.000 vojnika, ali se rat produžio i posle svrgavanja Sadama Huseina.
- Istočni Timor (2006-2013.) Operacija uvođewa reda pretvorila se u mali rat s bandama i pobunjenim vojnicima.
- Rat s Islamskom državom (2014-do danas) Australija se ograničila na učešće u američkoj koaliciji sa vazdušnim napadima na džihadiste Islamske države, ali i Al Kaide u Iraku, Siriji, Libiji, Nigeriji i Avganistanu.
