Da li NATO trguje gasom ili čuva mir u svetu?
Očigledno zabrinut, Karl Bilt je svoj poslednji članak naslovio: Kraj NATO-a? Istina, na kraju je stavio upitnik, što sugeriše da nije sasvim siguran u takav scenario (The End of NATO?). Ali, istovremeno, iz samog teksta proizlazi da postoji zebnja kako se takav rasplet vrlo brzo može i odigrati. Pritom, Bilt nije jedini sa takvim stavom među uticajnim pojedincima u zapadnoevropskim zemljama. Odakle ta bojazan? piše Sputnjik.
Analizirajući zaključke sa poslednjeg Samita NATO-a, održanog u Briselu, stiče se utisak kako Alijansa nastavlja utabanom stazom. Projektuju se dalje akcije u cilju stabilizovanja istočnoevropskog fronta prema zapadnoj ruskoj granici, planiraju budući koraci na Bliskom istoku, a nema odustajanja ni od proširivanja na balkanske države, smatra Dušan Proroković.
Međutim, problem se pojavio najpre zbog "tvrdog insistiranja" američkog predsednika Donalda Trampa da sve članice ispunjavaju preuzetu obavezu o izdvajanju dva odsto bruto društvenog proizvoda za odbranu, nagoveštaja da će se taj procenat udvostručiti posle 2024. godine, ali i njegovih izjava posle sastanka sa Vladimirom Putinom u Helsinkiju.
S jedne strane, ma koliko "evropskim partnerima" bilo nelagodno, Tramp je sasvim u pravu. Trenutno svega 8 članica NATO-a izdvaja tih dva odsto, a među njima su i SAD koje daju oko 3,6 odsto. Na primeru Crne Gore vidimo kako stvari funkcionišu.
Naime, za vojne namene ta zemlja je u 2018. godini opredelila blizu 52 miliona evra, a prema procenama MMF projektovani BDP bi trebalo da bude skoro 4.5 milijardi dolara. Što onda, prema američkoj računici, znači da je Crna Gora dužna da osigura vojni budžet od 90 miliona dolara. Ili 180 miliona u perspektivi, posle 2024. godine. Članstvo u NATO-u košta. Zašto bi te troškove podnosile SAD?
Pročitajte još:
* Brisel: Marš protiv Trampa, transparent "NATO Game Over"
Zbog toga, s druge strane, Tramp šalje preteće poruke. Poput one da više neće tolerisati gasne aranžmane Nemačke sa Rusijom, ili da mu napamet ne pada da zbog "Crne Gore započinje Treći svetski rat". Ako je Vašington stub NATO, a to u svakom pogledu jeste, onda se moraju poštovati najvažnije, strateške odluke SAD. Zašto bi SAD ubuduće tolerisale "iskakanja" evropskih država povodom Irana, Sirije, Libije, Kine ili čak Rusije.
SAD garantuju bezbednost Nemačke, a Nemci to koriste da bi jačali konkurentnost svoje privrede kupujući direktno gas od Rusa!? Posmatrajući iz američkog ugla - to niti može biti, niti sme biti svrha NATO-a.
Vodeće evropske države, u prvom redu Nemačka, Francuska i Italija stavljene su pred neprijatan izbor. Između ostalog i zato što će veliki broj država unutar EU pre anticipirati NATO, odnosno SAD, kao garant sopstvene bezbednosti, nego EU. U izboru između NATO-a i EU, one će se relativno lako opredeliti. A šta će ostale, u ovom trenutku nije jasno.
U svakom slučaju, u ovoj ili onoj formi, američko-evropski vojni savez u punom smislu te reči predvođen Vašingtonom će preživeti (da li će to biti NATO, "smanjeni NATO" ili sa nekim drugim imenom sasvim je svejedno) i Karl Bilt nije u pravu u vezi sa tim. A da li će preživeti EU? E to već ne možemo znati. Zato Karl Bilt ima razloga za pesimizam, zaključuje Proroković.
