Počeo najveći trgovinski rat
Američke carine na uvoz robe iz Kine teške 34 milijarde dolara stupile su u petak na snagu, signalizirajući početak sveobuhvatnog trgovinskog rata između dveju najvećih svetskih ekonomija.
Carine od 25 posto u Vašingtonu su stupile na snagu u ponoć po tamošnjem vremenu, a recipročnom reakcijom, Kina je takođe odgovorila nametanjem carina od 25 posto na uvoz 545 artikala iz SAD, ukupne vrednosti 34 milijarde dolara.
Peking je optužio SAD za pokretanje "najvećeg trgovinskog rata u ekonomskoj povesti".
Buka i bes
Poslovni svet je sve zabrinutiji zbog rastućih tenzija i neizvesnosti.
- Počnete s protekcionizmom i izolacionizmom. A onda ne osiromašiš samo svog suseda nego i sebe - kaže Viktor Mils, izvršni direktor singapurske Međunarodne privredne komore.
Stoga se mnogi poslovni ljudi nadaju da su ovi buka i bes samo početak novog niza pregovora koji bi doveli do kompromisa.
- Kineska strana, nakon što je obećala da ni u kojem slučaju neće ispaliti prvi hitac, prisiljena je da krene u protivnapad kako bi zaštitila interes svojeg naroda - poručilo je kinesko Ministarstvo trgovine.
SAD su počele "najveći trgovinski rat u istoriji" koji će naštetiti svetskom lancu vrednosti, uzdrmati tržišta i pogoditi svetski privredni rast, saopštilo je kinesko ministarstvo.
Ovo je zastrašujuće
I dok je Peking dobar u busanju u prsa, stvarnost na terenu je mnogo ozbiljnija.
- Naši kontakti iz kineske industrije kazali su nam da se situacija čini prilično ozbiljnom i da ovo postaje zastrašujuće - kaže Vineš Motvani iz Silk Roud Riserča, koji se nedavno vratio iz Kine gde je razgovarao s menadžerima tvrtki kako bi procenio njihovo poslovno raspoloženje.
A to znači da bi proces širenja kineskih kompanija mogao biti zaustavljen. A ako je kinesko širenje na čekanju, to ima direktan uticaj na ostatak Azije
Carine su deo Trampove protekcionističke agende, kojom potkopava politiku slobodne trgovine koja je oblikovala globalnu razmenu roba u poslednjih nekoliko decenija. Rekao je kako su carine usmerene na zaštitu radnih mesta i zaustavljanje "nepravednih transfera američke tehnologije i intelektualnog vlasništva u Kinu".
Tramp je povećao ulog u četvrtak, poručivši kako bi se vrednost robe koja podleže carinama mogla povećati na više od 500 milijardi dolara.
Investiciona banka Morgan Stenli procenjuje da svakih 100 milijardi dolara uvoza pogođenih carinama predstavlja oko 0,5 posto svetske trgovine i 0,1 posto globalnog bruto domaćeg proizvoda.
Analitičari su takođe zabrinuti oko uticaja na ostale aktere u lancu snabdevanja, kao i generalnoj eskalaciji napetosti između SAD i Kine.
Pada dolar
Na svetskim valutnim tržištima vrednost dolara prema korpi valuta prošle nedelje je znatno pala, što je posledica trgovinskog rata između SAD i Kine, ali i naznaka da američki Fed (Banka federalnih rezervi) neće žuriti s povećanjem kamatnih stopa. Američka valuta se pod pritiskom našla u petak nakon što su na snagu stupile američke carine na uvoz kineskih proizvoda u vrednosti od 34 milijarde dolara. Kina je odmah uzvratila protivmerama istog intenziteta. Ulagači su stoga oprezni i pitaju se šta sledi, hoće li se nastaviti trgovinski rat uvođenjem novih carina ili će se u pregovorima postići nekakav kompromis.
