Rat u Siriji: Iran pozvao Ruse da spasu Asadov režim, ali...
"Kada je postalo jasno da Bašar al Asad dobija rat, Iran je počeo da radi na uspostavljanju trajnog vojnog prisustva u Siriji da bi izazvao Izrael", piše Al Džazira Balkans.
Zajednički interesi Rusije i Izraela
Dok se građanski rat u Siriji primiče kraju, iranska aktivnost dolazi pod sve veću prismotru. SAD, Izrael i zalivske države rade na tome da učine iransko vojno prisustvo u Siriji neodrživim, a povlačenje preduslovom za razrešenje konflikta. Pentagon je održavao američko vojno prisustvo u Siriji nakon poraza Islamske države kako bi sprečio Iran da uspostavi kopneni koridor od Iraka do Libana preko sirijskih teritorija.
Tokom protekle godine desila se promena u izraelskoj politici prema Siriji. Od početka sirijskog građanskog rata, 2011. godine, do sredine 2017. godine Izrael je imao politiku držanja po strani, koja je išla u prilog Iranu. Tokom ovog perioda Izrael je tolerisao iransko vojno prisustvo u Siriji, jer mu je glavni cilj bio da pomogne održanju sirijskog režima i spreči pobedu opozicije.
Izrael nije percipirao sirijski konflikt kao pretnju, s obzirom da je slabio njegove neprijatelje na obe strane. Prošle godine je, međutim, izraelska politika promenjena, kao znak odgovora na novu iransku strategiju u Siriji. Od početka sukoba primarni cilj Irana bio je da brani Asada.
Ipak su prošle godine, kada je postalo jasno da Asad dobija rat, počeli da rade na uspostavljanju trajnog vojnog prisustva u Siriji i da izazovu Izrael. Iranski krajnji cilj je bio da uspostavi paravojne snage nezavisne od sirijske Vlade i odane Teheranu - slično Hezbolahu u Libanu. To je predstavljalo direktnu pretnju izraelskim interesima. Od početka 2018. izraelske vazdušne snage intenzivirale su napade na iranske baze širom Sirije.
Rusi su spasli Asadov režim, ali...
Rusija je, bez sumnje, alarmirana eskalacijom tenzija, ali ih vidi i kao priliku. Sukob dva regionalna neprijatelja u Siriji mogao bi da potkopa njenu strategiju, čiji je cilj opstanak Asadovog režima, ponovna izgradnja sirijske vojske i oživljavanje državnog aparata.
Ali, Moskva bi, takođe, mogla koristiti izraelski pritisak kao prednost protiv Teherana, a da ga prisili da se uskladi s njenom politikom u Siriji. Napad sirijske Vlade na Deru podržan od ruskih snaga pokazao je da su Rusi i Izraelci već identifikovali zajedničke interese na jugozapadu Sirije.
Iran je pozvao Rusiju 2015. godine da pomogne opstanak sirijskog režima, nakon što nisu uspeli zaustaviti napredak opozicije. Rusi su odgovorili na poziv i spasli Asadov režim, ali izgleda da se spremaju da podmetnu nogu Irancima prvom prilikom. U proteklih nekoliko meseci Iranci se žale da Rusi ne rade ništa kako bi zaustavili kretanje izraelskih vazdušnih snaga nad Sirijom. To je dovelo do toga da neki veruju da Rusija odobrava izraelske akcije protiv Irana u Siriji.
Iran će uraditi sve što je u njegovoj moći da ne bude isteran iz Sirije, koja je veoma značajno sredstvo u geopolitičkoj igri. Ako bi je izgubio, oslabio bi i pritisak na Irak i bio bi blokiran jedini kopneni put do Libana, gde se nalazi njegov ključni saveznik Hezbolah. To bi moglo dovesti do kolapsa celog iranskog bliskoistočnog projekta.
