Svet je pred novim ratom na Bliskom istoku i samo jedna varnica dovoljna je da pokrene katastrofu
Izrael tvrdi da ima dokaze da Iran tajno radi na nuklearnom oružju i istovremeno vrši vazdušne napade na iranske mete u Siriji. Sve to ukazuje na moguće rasplamsavanje novog sukoba na Bliskom istoku.
Verovatno je Izrael pokrenuo raketni napad u Siriji, koji je ubio najmanje 26 provladinih boraca, među kojima su mnogi bili Iranci, kasno u nedelju uveče. Mete su uključivale skladište raketa koji je eksplodiralo zatresavši zemlju poput blažeg zemljotresa, prenosi "Independent".
Iranske vesti su prvo potvrdile, a zatim negirale da su iranski objekti uništeni, što ukazuje na to da Teheran želi da negira da se taj događaj odigrao, jer, bar trenutno, ne namerava da odgovori Izraelu.
Izrael nije zvanično potvrdio da je odgovoran za vazdušne udare, ali izraelski mediji o njima izveštavaju kao da nema sumnje da je Izrael iza njih.
Iran možda smatra da vojna akcija protiv Izraela nije u njegovom interesu u danima koji će verovatno dovesti do povlačenja Donalda Trampa iz sporazuma o Iranu 12. maja.
Izraelska vlada na čelu sa Benjaminom Netanijahuom tvrdi da ima dokaze da Iran krši nuklearni sporazum, što Iran predvođen Hasanom Rohanijem odlučno negira. Ipak, Izrael veruje Tramp.
Iransko rukovodstvo će želeti da izbegne da Trampu da izgovor za njegove postupke i da na taj način što više krivice za povlačenje SAD iz sporazuma Iranci pripišu upravo Americi.
Izrael verovatno računa da može da ima koristi od toga što Iran neće uzvraćati napade u narednih nekoliko nedelja ili čak meseci, čak i ako Izrael poveća svoje vazdušne udare na iranske mete u Siriji.
To je rizična strategija: mnogo toga zavisi od obima izraelskih ambicija u Siriji. Izrael može da očekuje snažnu podršku SAD-a, novi američki državni sekretar Majk Pompeo upravo je napustio Izrael kada su se poslednji raketni napadi dogodili.
Ali ako se izraelski vazdušni rat u Siriji nastavi i počne da utiče na ravnotežu moći u sedmogodišnjem građanskom ratu, onda će se Iran svakako osvetiti. A to je ono čega Zapad treba da se plaši. Iranska reakcija na razvoj događaja koji utiču na njene interese na Bliskom istoku - kao što je izraelska invazija na Liban 1982. godine i američka invazija na Irak 2003. godine - u prošlosti je imala tendenciju da bude odložena ali ipak efektivna.
Izraelske vojne akcije u Siriji ne mogu jednostavno da izdvoje iranske mete. Ti napadi bi mogli da razbesne i Rusiju koja ne želi da vojne uspehe Bašara al Asada, koga Moskva podržava, ugrozi Izrael.
Odnosi između Izraela i Rusije su u silaznoj putanji upravo zbog Sirije iako su Izraelci navodno obavestili Rusiju o planiranim napadima na iranske mete.
Izrael je izvršio nekoliko napada na iranske mete i svakako je sposoban da nanese veliku štetu iranskoj vojsci u Siriji, ali teško da će moći da ih istera iz zemlje. Pokušaj da to uradi može da izazove širi rat.
Politika SAD u Siriji je kontradiktorna: Tramp demonizuje Iran kao izvor svega zlog i navodi da mu se mora suprotstaviti, a s druge strane najavljuje povlačenje iz Sirije.
Izraelsko-iransko sukobljavanje u Siriji otvorilo bi još jedan borbeni front u sukobu koji već ima više frontova.
Taj sukobi bi mogao bi da umeša i libanski Hezbolah, koji je takođe važan saveznik Asada. SAD mogu podržati agresivniju izraelsku poziciju u Siriji, ali opsednutost administracije Trampa Iranom kao izvorom sve nestabilnosti na Bliskom istoku je opasno pojednostavljena misao i ona injektira više nestabilnosti u region koji je već duboko nestabilan.
