Dojče vele: Šta čeka Sebastijana Kurca?
S austrijskim preuzimanjem predsedavanja Savetu EU, po prvi put će na čelu Unije biti koalicija u kojoj učestvuju i desničarski populisti, piše Dojče vele.
U narednih 6 meseci Beč će morati da se suoči s najmanje tri velika problema.
Još uvek se ne nazire kraj spora u vezi sa zajedničkom evropskom migrantskom politikom: vladajuća koalicija u Nemačkoj na teškim je iskušenjima, države Višegradske grupe i dalje su na kursu konfrontacije s ostatkom EU, a Italija zatvara svoje luke za izbeglice spasene nakon brodoloma. Na Samitu EU s teškom mukom postignut je dogovor o boljoj zaštiti spoljnih granica EU, ali je pitanje kako će migranti dalje biti raspoređivani među zemljama-članicama ostalo bez odgovora.
I baš sada, Austrija preuzima predsedavanje Savetu EU - zemlja koja je poslednjih godina pokazivala veoma malo spremnosti na kompromise kada je reč izbegličkoj politici. Sebastijan Kurc iz konzervativne Austrijske narodne partije (ÖVP), vlada u Beču zajedno sa Slobodarskom partijom Austrije (FPÖ), strankom koja je neprijateljski nastrojena prema strancima. Kurc je još 2015, u jeku izbegličke krize, kao ministar spoljnih poslova izjavljivao da je zadužen da zaustavi imigracije u EU.
- Verujem da ljudi imaju pravo kada kažu da se na evropskom nivou konstantno priča o migracijama, a da se po tom pitanju ništa de fakto ne radi - izjavio je Kurc nekoliko dana uoči početka šestomesečnog austrijskog predsedavanja u Briselu.
Kurc takođe naglašava da je ograđivanje sada postao zajednički cilj. Austrija se zalaže za bolju zaštitu spoljnih granica EU i planira da proširi Agenciju za zaštitu granica Fronteks. Evropska komisija već je predložila da se Fronteks do 2027. pojača sa 10.000 novih službenika. Ni Austriji, a ni drugim zemljama EU to nije bilo dovoljno brzo.
Nema mnogo jedinstva ni kada je reč tome šta će se dogoditi sa migrantima koji već borave na teritoriji EU. Vlada u Rimu već godinama zahteva da se izbeglice kojima je priznat status u toj zemlji rasporede i po drugim zemljama EU. Slovačka i Mađarska bezuspešno su se žalile na odgovarajući zaključak EU iz 2015, ali bez obzira na to - i dalje ne primaju izbeglice.
Tokom austrijskog predsedavanja pada i ključni deo pregovora o Bregzitu. To bi u svakom slučaju trebalo da se završi što pre, kako se ne bi dogodilo da Velika Britanija 2019. izađe iz EU bez postignutog sporazuma. Ostaje otvoreno da li će se to i dogoditi.
Ako se dogovor postigne na vreme, Austrija bi, kao predsedavajuća, morala da se pobrine za to da među preostalim članicama EU ne bude nejednakosti.
