Tajni rat za Kataloniju
"Moje kolege bi mogle da me ubiju ako saznaju da sam razgovarao s novinarima. Ozbiljno vam kažem. Ne znam na šta su sve sposobni", kaže Đordi Krus, Katalonac koji radi za policijsku obaveštajnu službu.
Krus, kojem to nije pravo ime, živi u sunčanoj Barseloni, sinonimu za turizam, istorijsku baštinu i tapas restorane. Ali, za njega je, objašnjava novinaru "Fajnenšel tajmsa" (FT), Barselona svet špijunaže, sukobljenih policijskih plemena i tajnih snimaka, mesto gde se iza kulisa odvija bitka za budućnost Španije.
Dugo su zagovornici katalonske nezavisnosti optuživali španske vlasti da tajno ratuju protiv boraca za nezavisnost, koristeći vojsku špijuna čiji je glavni zadatak da pronađu "prljavo rublje" kojim će ih diskreditovati.
Ali, čini se da se u međuvremenu stvorila i protivnička organizacija, svojevrsna parašpijunska služba unutar katalonske policije, koja i dalje radi na nezavisnosti te španske pokrajine.
Krus tvrdi da je sve počelo još 2014. godine kada je policija, pod kontrolom regionalne vlade sastavljene od pristalica nezavisnosti, počela da razvija paralelnu tajnu službu. Špijunirali se, tvrdi Krus za FT, advokate, političare, profesore, novinare i aktiviste, sve koji su procenjeni kao neprijatelji nezavisnosti.
Politički kriminal
Izvori bliski ministarstvu unutrašnjih u Madridu tvrde da su na meti španske tajne službe bili samo korumpirani političari. Kao primer navode Đordija Pujola, lidera regije od 1989. do 2003, koji je na kraju priznao da je pohranio milione evra na račune u poreskim oazama. Separatisti tvrde da je tajna policija namerno pratila sve koji su imali veze s pokretom za nezavisnost.
- Stvarali su katalonsku tajnu službu - kaže Krus, dodajući kako je odlučio da iznese sve u javnost jer smatra da "policija treba da poštuje zakon", a ne da se bavi politikom.
- Mete su im bili svi koji se nisu slagali s ideologijom regionalne vlade - dodaje on.
Kako ističe FT, ovo nisu tvrdnje jednog policajca. Dnevnik je razgovarao s četiri katalonska policajca, a isto potvrđuju i španske obaveštajne službe i španska vlada.
Četiri izvora bliska katalonskoj policiji tvrde da je ta služba uspostavljena delimično zato što je katalonska vlada verovala da unutar španske policije postoji špijunska služba čiji je cilj bio zadržati Kataloniju u Španiji.
O njoj su prošle godine katalonske vođe za nezavisnost govorili kao o "policijskoj brigadi stvorenoj za potkopavanje političkih rivala".
Što se katalonskih separatista tiče, španska vlada je sve započela. Navodno je špansko ministarstvo unutrašnjih poslova pokrenulo "Operaciju Katalonija".
Cilj je bio - prema tvrdnjama katalonskih poslanika - diskreditovati celi katalonski pokret za nezavisnost. Kao dokaz su isticali česte negativne priče o svojim vođama u novinama za koje su, kako tvrde, izvori bili policajci.
Tek je počelo da se odmotava klupko katalonske operacije. Dokumentacija o tome je poslata u Vrhovni sud Katalonije koji će u idućih nekoliko meseci odlučiti hoće li podići tužbu.
Prema španskom zakonu, praćenje je dopušteno ako postoji opravdan razlog kao što je pretnja za javnu bezbednost. Jedno je sigurno: rat za katalonsku nezavisnost s jedne strane, odnosno, s druge, za ostanak regije u Španiji će se nastaviti.
Spaljivanje dokumenata
Prema tvrdnjama španske vlade, prošle godine policija je presrela vozilo katalonske policije koje je, puno dokumenata, išlo prema mestu za spaljivanje. Policija tvrdi da su unutra bile dokumentovane obaveštajne akcije, uključujući i operaciju nadzora nad neistomišljenicima.
