Merkel pada zbog izbeglica?
Situacija u Nemačkoj je ozbiljna, pošto je Angela Merkel, kancelarka i šefica Hrišćansko-demokratske unije (CDU), na meti oštrih napada i to iz redova "sestrinske" Hrišćansko-socijalne unije (CSU), navodi "Dojče vele" (DW).
Navodi se da se temelji nemacke demohrišcanske politike tresu i to ponovo zbog izbeglica.
"Vanredno stanje u Bundestagu: sednica se prekida. Prvo je rec o pauzi od dva sata, ali ona se produžava na četiri. Razlog: najveća poslanička grupa u nemačkom parlamentu, grupa Unije CDU/CSU, zakazala je vanrednu sednicu. Već je i to samo po sebi neuobičajeno", piše u tekstu DW.
Navodi se da je ravna senzaciji činjenica da poslanici te grupe zasedaju odvojeno, po strankama: bavarska CSU na jednoj, a CDU u kojoj su poslanici iz ostatka Nemačke na drugoj strani. DW objašnjava da se tako nešto dogodilo poslednji put devedesetih godina prošlog veka.
"Nakon nepunih sto dana na vlasti, nova vlada Angele Merkel proživljava prvu ozbiljnu krizu. Kao i mnogo puta do sada, kada je u pitanju svada između sestrinske CDU i CSU jabuka razdora je - politika prema izbeglicama", navodi se u tesktu.
DW piše da od izbijanja izbegličke krize 2015. bavarska CSU, a pre svega njen predsednik i odnedavno savezni ministar unutrašnjih poslova Horst Zehofer, problem izbeglica žele da reše brzo i na to saveznom, nemačkom nivou. Angela Merkel stremi rešenju na nivou Evropske unije, dakle bez "soliranja" pojedinih zemalja-članica.
Ali problem izbeglica na nivou EU rešava se već godinama, bez izgleda da bi uskoro mogao i da
Pročitajte još:
* Migranti i terorizam najveće brige građana EU
* Angela Merkel pod pritiskom - prete joj sa svih strana
* Niče "osovina voljnih" u EU, članice - Nemačka, Austrija i Italija
bude rešen. Pre svega se istočne članice EU uporno opiru primanju izbeglica koje još uvek danonoćno pristižu u Evropu. CSU i CDU su zbog toga u više navrata proteklih godina preživljavali krizne trenutke, ali im je do sada uvek polazilo za rukom da pronađu zajedničko rešenje.
DW navodi da je sada situacija ipak nešto drugačija. Horst Zehofer je ministar unutrašnjih poslova i kao takav odgovoran za pitanje migracija. Pre nekoliko sedmica najavio je svoj "Master-plan za migraciju" od 63 tačke.
Tačka oko koje se lome koplja odnosi se na stavku koja nalaže da izbeglice tj. potražioci azila koji su već registrovani u nekoj od zemalja EU ili im je u Nemačkoj već odbijen zahtev, ne budu puštani preko nemačke granice.
Navodi se da se s tim ne slaže Angela Merkel koja je još 2015. suspendovala tzv. Dablinski sporazum koji nalaže da izbeglice ostaju u zemlji EU u koju su prvo i ušle.
DW navodi se krizni sastanak održan u sredu uveče (13.6.) na nivou Merkel-Zehofer, koji je zapravo trebalo da ostane tajna za javnost, nije urodio plodom. CSU je odbacio kancelarkin predlog da se sa zemljama EU koje bi bile najviše pogođena Zehoferovim zatvaranjem granica - poput Austrije, Grčke, Italije, ali i Hrvatske - postignu bilateralni dogovori o tom pitanju, koji bi zatim bili pretočeni u neku vrstu EU-rešenja na samitu krajem ovog meseca.
Zehofer smatra - i u tome ima jedinstvenu podršku poslanika CSU - da bi previše dugo trajalo da se dođe do nekakvog EU-rešenja. Njegov mišljenje je sledeće: treba delovati brzo i građanima pokazati da političari ne sede skrštenih ruku. Raspoloženje medu građanima, naročito nakon više slučajeva ubistava u kojima su počinioci bili azilanti, veoma je loše.
DW navodi da poslednja istraživanja javnog mnjenja pokazuju da većina građana podržava brže proterivanje onih izbeglica koje su se ogrešile o zakon ili onih osoba kojima je odbijen zahtev za azilom. Za Zehofera i CSU radi se o pitanju verodostojnosti politike.
Navodi se da neki jastrebovi iz redova CSU, poput Aleksandera Dobrinta, šefa poslanika iz redova te stranke unutar demohrišćanske poslaničke grupe, ocenjuju da je reč o "istorijskom trenutku" od kojeg zavisi budućnost zemlje. Dobrint je takođe, pre nekoliko meseci, izazvao pomutnju izjavom da je Nemačkoj potrebna "konzervativna revolucija", što se doživelo kao direktan napad na Angelu Merkel i njenu liberalnu formu hrišćanske demokratije
DW postavlja pitanje koji motivi stoje iza izbegličke ofanzive CSU? Da li se radi o izbeglicama ili o rušenju kancelarke? Mnogi podsećaju na činjenicu da se u oktobru održavaju izbori za bavarski parlament i da je desno-populisticka Alternativa za Nemacku (AfD) za petama CSU. AfD je vec prošle godine oduzeo mnogo glasova CSU u njihovom uporištu u Bavarskoj. To se - u tome su lideri bavarskih demohrišcana složni - ne sme ponoviti.
Ili se radi o tome da se unutar EU poveca pritisak kako bi se napokon došlo do rešenja izbeglickog problema na nivou Unije?
DW navodi da trenutno sve ukazuje na novu eskalaciju. U više navrata je iz CSU stavljeno do znanja da Zehofer, kao ministar, može delove svog Master-plana za migraciju, da stavi na snagu i bez odobrenja kancelarke. Ali u tom slucaju ona može i da ga otpusti. To bi opet povuklo sa sobom otkazivanje poslušnosti poslanika CSU, otvaranje pitanja poverenja vladi u Bundestagu i moguce povlacenje kancelarke sa svoje pozicije. Niko se trenutno u Berlinu ne usudi da govori o mogucim scenarijima.
Navodi se da Angela Merkel za sada, kako je procurilo sa zatvorenog sastanka, uživa poverenje vecina poslanika njene CDU. Oni podržavaju kancelarkin predlog da se s odlukom o zatvaranju granica za izbeglice priceka do samita EU krajem mjeseca. U sukob unutar demohrišcana sada se umešao i veteran CDU Volfgang Šojble, trenutno predsednik Bundestaga.
DW zaključuje teskt ocenom da je ishod u svakom slučaju neizvestan prevremeni odlazak Merkelove sa funkcije nemačke kancelarke, koju obavlja od 2005, ovih dana u Berlinu više nije nešto što spada u domen naučne fantastike.
