Poslednji dani G7?
U Kanadi se sastaju šefovi država i vlada grupe G7.
Taj samit vodećih industrijskih nacija mogao bi da protekne bez rezultata, toliko se, praktično o svemu, razlikuju mišljenja pre svega Vašingtona, i ostatka grupe, piše “Dojče vele"
"Šerpasi" zemalja G7, oni pregovarači koji na licu mesta pripremaju teren za neku međunarodnu konferenciju, još uvek su prilično udaljeni od usklađenih pozicija. Intenzivni pregovori će se nastaviti, saopštila je nemačka vlada.
U petak (8.6.) i subotu (9.6.) zasedaće šefovi država ili vlada Nemačke, Francuske, Kanade, Japana, Italije i Velike Britanije. Na dnevnom redu su spoljnopolitičke krize, kao što je spor oko severnokorejskog nuklearnog programa, rat u Siriji ili budućnost nuklearnog sporazuma sa Iranom. Razgovaraće se takođe i o zaštiti klime, te o svetskoj trgovini.
Hoće li biti završnog kominikea?
Više je nego neizvesno hoće li na samitu biti doneta zajednička izjava. Nemačka se trudi da to postigne, poručuju iz Berlina. Ali nade je sve manje, jer zajednički kominike podrazumeva konsenzus. Na poslednjem samitu u Italiji zajednička izjava umalo je propala zbog nesloge povodom zaštite klime. Sada se toj temi pridružio čitav niz novih tema koje predsednik SAD Donald Tramp vidi sasvim drukčije nego ostale države G7.
Pročitajte još:
*"Izbacivanje Rusije iz G8 je bilo neizbežno"
U Italiji su nesuglasice zbog zaštite klime praktično ugrađene u završnu izjavu. Kada bi se u Kanadi sada tako postupilo, završni dokument bi zbog brojnih spornih tema zapravo bio dokument nesloge. A to bi obesnažilo i pozicije koje su do sada bile koliko-toliko zajedničke.
Sada se ozbiljno razmišlja i o ideji da samo predsedavajući grupi G7 na kraju samita dâ izjavu. Tu bi mogao da naglasi zajedničke vrednosti kao što su multilateralizam, namera da se očuva spoljna trgovina, da se preuzme odgovornost u međunarodnoj zaštiti klime. Ali, da li to znači da je ovaj politički format izanđao? Šefovi država i vlada G7 do sada su sebe videli kao zajednicu koja se zalaže za multilateralizam, međunarodnu slogu, i poredak vrednosti koji se bazira na pravilima.
- Nema bolje stvari od multilateralnih dogovora, da se oblikovanje globalizacije ne bi prepustilo samo akterima koji se bore samo za svoje interese i ne zanima ih opšte dobro - rekla je nedavno kancelarka Angela Merkel.
Harmonija – to je bilo nekad...
No, koliko god se kancelarka intenzivno zalagala za multilateralne vrednosti, demonstrativna harmonija kojom su zračili učesnici samita ranijih godina, verovatno će postati prošlost. Slike šefova država i vlada koji se u opuštenom krugu puni optimizma pokazuju u dobrom raspoloženju, sa Donaldom Trampom više neće biti moguće. Suviše je žučan bio spor zbog carina koje su SAD uvele na čelik i aluminijum iz EU.
Nemačka strana je posle tog sastanka ministara finansija prenela da uspeha nije bilo, ali da niko ne želi da se odrekne formata G7, jer je u ovim vremenima veoma važno da se takvi sastanci održavaju. Jer, gde drugo postoji mogućnost da se u tako uskom krugu šefova država i vlada razgovara lično i otvoreno?
U Kanadi će postojati i mogućnost da se mimo zajedničkih radnih sastanaka održavaju i bilateralni susreti. Tako će, na primer, nemačka kancelarka Angela Merkel prvi put razgovarati sa novim italijanskim premijerom Đuzepeom Konteom. Ostaje da se vidi kako će se ponašati Italija.
