Šest meseci pliva kroz đubre
Poznati plivački dugoprugaš prevaliće 8.000 kilometara, od kojih je 1.600 prekriveno pravim tepihom plastičnog otpada, što je veličina Francuske
Francuz Ben Lakomt, jedan od najpoznatijih svetski plivačkih dugoprugaša, odlučio se na šestomesečno plivanje preko Pacifika. Već sama ova ideja predstavlja podvig, ali nije to Lakomtova poenta. On će, naime, plivati ni manje ni više nego duž 800 milja dugog ostrva đubreta, ogromnih naslaga plastičnog otpada koji su morske struje sabile u pravo ostrvo koje se čak može videti iz svemira!
Za 180 dana Lakomt bi trebalo da pređe put od Japana do San Franciska skrećući tako pažnju ekologa, ali i svih ljudi na opasnosti koju čovek predstavlja za planetu. Posle napornih priprema za neverovatan poduhvat, Lakomt je počeo da pliva s obala Čošija u Japanu u utorak, 5. juna i očekuje se da, ako sve bude u redu, dopliva do SAD početkom decembra. Naravno, plivanje podrazumeva odmor za hranu i spavanje, skupljanje snage i druge potrebe. Ovaj pedesetogodišnji Francuz prevaliće 8.000 kilometara, od čega je 1.600 kilometara prekriveno pravim tepihom plastičnog otpada.
Prema poslednjim procenama, Veliki pacifički tepih đubreta, kako naučnici nazivaju ovu ekološku katastrofu, površine je jedne Francuske i čini ga približno 80.000 tona plastike. Nastao je zagađenjem, ali ga je severnopacifička morska struja, koja ide ukrug, učinila pravim ostrvom. Što je najgore, ostrvo đubreta se uvećava i danas je 16 puta veće nego što su naučnici predvideli da će biti pre samo pet godina. Naučni tim koji će pratiti Bena Lakomta će usput hvatati i ribu kako bi ispitali na koji način ovaj vid zagađenja utiče na živi svet okeana.
Prošlogodišnja polugodišnja ekspedicija, koju je vodio istraživač Čarls Mur, otkrila je u Tihom okeanu, između obala Čilea i Uskršnjih ostrva, ogromno ostrvo nerazgradive sitne plastike površine milion kilometara. Ali, nije ta površina najveći problem već činjenica da je plastiku razbijenu na sitne komade teško ukloniti iz okeana, pa zato predstavlja još veću opasnost. Istraživači upozoravaju da se smeće proteže i u dubinu.
Narukvica protiv ajkula
Da bi završio svoju avanturu u predviđenom roku, Lakomt će morati da pliva osam sati svakog dana ili približno 50 kilometara. Pored pratnje koja će se starati da mu se ništa ne dogodi i pratiti njegove vitalne funkcije, on će imati otežan posao jer će plivati u posebnom plivačkom odelu za termoregulaciju, s obzirom na hladne vode Pacifika. Predviđeno je i da nosi narukvicu koja odašilje signal koji tera ajkule koje bi usput mogle biti opasnost, naročito na početku i kraju puta, jer ovaj okeanski predator pliva uvek blizu obale zbog foka kojima se uglavnom hrani.
Mur ističe da ostrvo smeća oblikuju morske struje. On je sa grupom volontera izdvajao uzorke kako bi ih mogli analizirati. Svake godine ljudi u okeane i ostale vode bace oko osam miliona tona plastike.
Istraživači Okeanografskog instituta Skrips ustanovili su da svaka deseta riba ima plastike u torbi, uz procenu da ribe koje žive na srednjim dubinama u severnom Pacifiku godišnje najverovatnije progutaju oko 12 do 24 tone plastičnih materija.
- Kad plastika jednom dospe u okean, njeno vađenje je vrlo teško i skupo. Zato jedino rešenje predstavlja prevencija - kaže Mirjam Goldštajn, stručnjak za biologiju mora i jedan od rukovodilaca spomente studije.
Ona napominje da je za ovoliko zagađenje mora kriva pre svega ljudska nemarnost i da bi zabrana plastičnih kesa i stiropora za pakovanje bila dovoljna da se okeani poštede najvećeg dela zagađenja plastičnim otpadom.
Uspomena na oca
Od 16. jula do 25. septembra 1998. godine Ben Lakomt je plivao od Hijanisa u Masačusetsu do Kiberona u francuskoj Bretanji, uz jednonedeljno zaustavljanje na Azorskim ostrvima, portugalskom arhipelagu u Atlantiku. Put koji je tada preplivao dug je 5.980 kilometara i trebalo mu je 73 dana efektivnog plivanja. Pratio ga je brod za odmor, a sa broda je emitovan elektromagnetski signal koji je rasterivao ajkule. Posadu broda su činila trojica muškaraca, lekar, kuvar i kapetan. Dnevno je plivao osam sati u etapama od dva do četiri sata. Tada je misiju poveo kako bi prikupio novac za istraživanje lečenja raka, u znak uspomene na svog oca.
