Šest Putinovih kontramera Americi
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je zakon o kontrasankcijama protiv Sjedinjenih Američkih Država i njenih saveznika. Mere se mogu primeniti na države i organizacije pod njihovom jurisdikcijom, kao i na zvaničnike i građane.
"Cilj tog federalnog zakona je zaštita interesa i bezbednosti Ruske Federacije, njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta, prava i sloboda građana od neprijateljskih akcija SAD i drugih stranih država", navodi se u dokumentu.
Dokument koji je Putin potpisao obuhvata šest kontramera umesto prvobitnih šesnaest. Te mere, između ostalog, obuhvataju prekidanje ili obustavljanje međunarodne saradnje između Rusije i njenih pravnih lica sa neprijateljskim zemljama, zabranu ili ograničenja uvoza proizvoda i sirovina, kao i u pružanju usluga, učešću u privatizaciji državne ili opštinske imovine i dr.
U zakonu nisu navedene konkretne oblasti robe, industrije i usluga. Navodi se samo to da kontrasankcije neće odnositi na životno neophodnu robu, kao što su, na primer, lekovi, ako se njihovi pandani ne proizvode na teritoriji Rusije.
Politikolog Aleksej Martinov smatra da će potpisivanje tog zakona prisiliti Zapad da se ponaša opreznije u politici sankcija.
- Sankcije Zapada protiv Rusije, kao što vidimo, dobijaju karakter nove protekcionističke politike u interesu svojih proizvođača. Zbog toga Rusija odgovara kontramerama. Naši inostrani partneri su svesni trenutnih promena u ruskom zakonodavstvu i, očigledno, da će sada razmisliti tri puta pre nego što nešto učine. Biće obazriviji u antiruskoj politici i dobro će razmisliti o tome kako im se to može vratiti i šta još mogu izgubiti - smatra Martinov.
Prema njegovim rečima, ruski zakon o kontramerama na sankcije izazvaće diskusiju na Zapadu, a Evropljani su konačno počeli da shvataju kakvu im je štetu nanela američka politika.
Kontrasankcije neće imati toliko uticaja na SAD koliko na Evropu, s obzirom da robna razmena između SAD i Rusije nije velika, a Amerika nije zavisna od ruskih resursa. Problem Amerikancima mogao bi da stvori prekid saradnje u kosmičkoj sferi, ali nema nagoveštaja da Rusija planira da preduzme takve mere protiv SAD.
Analitičari ocenjuju da rat sankcijama već ozbiljno utiče na Evropu i da će se posledice osetiti još jače, ako se takva politika nastavi. To će, kako ocenjuju, najviše uticati na ekonomiju onih evropskih zemalja koje su veliki ruski partneri, kao što su, recimo, Nemačka i Holandija.
Ipak, mnogi eksperti veruju da Rusija još neće uvoditi konkretna ograničenja, ali da na ovaj način prosto zadržava pravo na takve mere. One su sračunate na to da zaštite domaće proizvođače. Ako se nastavi sa pritiskom na Rusiju, ona će imati instrument kojim može da odgovori.
