Putin ne sme da ima rivala
Putin izjavio da bi ruske vlasti trebalo da pomno prate aktivnosti "nekih kompanija" na društvenim medijima tokom predsedničke kampanje u Rusiji iduće godine. Ruski predsednik ističe da je namera da se proceni razmera njihovog mešanja u unutrašnju politiku.
Vladimir Putin nije precizirao na koje kompanije misli, niti je rekao da li je zabrinut zbog aktivnosti stranih ili lokalnih firmi, prenosi Rojters, uz napomenu da su Rusiju SAD i druge zapadne zemlje optužile za mešanje u njihove izbore.
I Evropa zabrinuta
Evropska unija saopštila je juče da zabrana ruskom opozionom lideru Alekseju Navaljnom da učestvuje na predsedničkim izborima naredne godine dovodi u ozbiljnu sumnju politički pluralizam u Rusiji i izglede za demokratske izbore.
- Moramo pažljivo pratiti kako neke kompanije rade na internetu, na društvenim mrežama i u kojoj meri su umešane u naš domaći politički život - istakao je ruski predsednik na sastanku sa liderima ruskog parlamenta, govoreći o novom zakonu o "stranim agentima".
Trebalo bi, ukazao je Putin, pažljivo analizirati kako te kompanije operišu i kako će operisati tokom predsedničkih izbora, ali je napomenuo da to ne bi trebalo da "suzi prostor" za slobodu na internetu.
Putin je prošlog meseca potpisao zakon kojim se vlastima omogućuje da strane medije označe kao "strane agente", kao odgovor na ono što je Moskva okarakterisala kao neprihvatljiv pritisak SAD na ruske medije, podseća britanska agencija. Kada se označe kao "strani agenti", takve firme moraju da pruže vlastima detalje, na primer, o svojim izvorima finansiranja. Rusija je već kao "strane agente" označila Radio Slobodna Evropa i Glas Amerike - organizacije koje SAD podržavaju.
Da Putin ozbiljno misli potvrđuju i reči portparolke Ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove koja je otvoreno izjavila da SAD žele da se umešaju u ruske izbore. Ona se osvrnula na zabrinutost koju je Stejt department izrazio povodom odluke ruske Centralne izborne komisije da opozicioni lider Aleksej Navaljni ne može da učestvuje na predsedničkim izborima 2018, da se radi o "mešanju u izborni proces".
- Ova izjava iz Stejt departmenta, za koju sam sigurna da neće biti jedina, predstavlja direktno mešanje u izborni proces i unutrašnje stvari države - tvitovala je Marija Zaharova.
Portparol Stejt departmenta prethodno je izjavio da je američka diplomatija zabrinuta zbog odluke ruske Centralne izborne komisije o zabrani učešća Alekseja Navaljnog u izbornoj trci za predsednika Rusije zbog toga što je u prošlosti bio osuđen za krivično delo.
Navaljni opet meta
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je prethodno da pozivi ruskog opozicionog lidera Navaljnog na bojkot predsedničkih izbora 2018. godine moraju da budu pažljivo proučeni da bi se utvrdilo da li su oni u skladu sa zakonom. Peskov je naglasio da legitimitet izbora neće biti doveden u pitanje neučešćem Navaljnog na njima.
- Najsmešnija stvar u vezi s ovim jeste da su ovo izjavili isti oni ljudi koji su RT i Sputnjik etiketirali kao strane agente, progonili ruske medije širom sveta i uložili ogromne sume novca za suprotstavljanje ruskoj propagandi - navela je Zaharova.
Filozofija hladnog rata
Sekretar Saveta bezbednosti Rusije Nikolaj Patrušev veruje da Vašington prikriva ekspanzionističke težnje iz vremena Hladnog rata iza slika "država agresora".
- Postoje stvarni ekonomski interesi i iste ekspanzionističke težnje iz Hladnog rata koje se nisu promenile decenijama, iza slika država agresora koje nameće Vašington - rekao je Petrušev u intervjuu za nedeljnik "Ruski argumenti i fakti".
Kako su agencije ranije prenele, ruska Centralna izborna komisija zvanično je u ponedeljak zabranila ruskom opozicionaru da se kandiduje na predsedničkim izborima 2018. Komisija je izglasala odluku da Navaljni nema prava da se kandiduje, jer je u prošlosti osuđen za krivično delo.
U obrazloženju odluke se navodi da osuđujuća presuda, kojom je Navaljnom određena uslovna kazna zatvora, a koju je on u više navrata opisao kao politički motivisanu, znači da on ne može da se kandiduje za predsednika u martu sledeće godine. Čak 12 od 13 članova Komisije glasalo za zabranu kandidature Navaljnog, dok je jedan član bio uzdržan navodeći kao razlog moguć sukob interesa.
Neobična kandidatura
Ruski Levada centar prenosi da je strategija Kremlja da izlaznost na izborima u martu bude 70 odsto, a da Putin dobije 70 odsto od izašlih glasača. Međutim, to se verovatno neće dogoditi i izlaznost, procenjuje Levada, neće biti veća od 60 odsto, koliko je glasalo i 2012. godine. Putin svakako pobeđuje, a Navaljni na kojeg se toliko ostrvio ne bi osvojio više od dva odsto glasova. Ali ga se Vladimir Putin iz nekog razloga plaši. Ne zbog mogućeg poraza, već jer Vladimir Vladimirovič prosto ne može da podnese da na izborima ima istinskog opozicionara, ma koliko on slab bio. A i sama kandidatura Putina je objavljena veoma neobično. Bez glavne zvezde - Putina. Pred 690 zvanica, u moskovskom kongresnom centru, a ne na otvorenom, počela je predsednikčka kampanja bez predsedničkog kandidata koji se nije pojavio, kako je rečeno, zbog ranije preuzetih državničkih obaveza.
