Godine kaskanja za Evropom
Majski Samit Evropske unije u Sofiji označio je i 15 godina od čuvene Solunske deklaracije kojom se EU 2003. godine saglasila da Zapadni Balkan postane deo Evropske unije. Od tada do danas tu priliku je istinski iskoristila samo Hrvatska koja je 2013. postala punopravna članica Unije. Sve ostale zemlje i dalje kaskaju na tom putu.
Članstvu u EU 15 godina posle Soluna najbliže su Srbija i Crna Gora koje su u novoj strategiji proširenja EU iz februara navedene kao predvodnici sa Zapadnog Balkana i zemlje koje bi 2025. mogle da se nađu u Uniji, ako ispune uslove prethodno, razume se. Ako se region pogleda, premda su svi saglasni da se moglo mnogo brže, pošteno je navesti i strašne probleme nasleđene iz krvavog raspada Jugoslavije. Za Srbiju je to bilo posebno izazovno. Od saradnje sa Haškim sudom, preko osamostaljivanja Crne Gore i konačnog raspada i krnje Jugoslavije, pa do proglašenja nezavisnosti Kosova, što je i dalje pitanje koje koči Srbiju.
Podsetimo, Srbija je 2012. postala kandidat za članstvo, dve godine kasnije održana je prva međuvladina konferencija koja je označila zvaničan početak pregovaračkog procesa i od tada je otvoreno 12 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Crna Gora je dosta uspešnija. Postala je kandidat 2010. i u junu 2012. počela pristupne pregovore. Do danas je od 35 otvorila 30 poglavlja i privremeno zatvorila tri.
Rahoj neće sa Tačijem
Španski premijer Marjano Rahoj nije učestvovao na Samitu EU - Zapadni Balkan 17. maja u Sofiji jer na njemu kao posebna država učestvuje i Kosovo. Madridski "El Pais" ocenio je da se u španski stav prema Samitu u Sofiji umešala unutrašnja politika u evropsku agendu Marjana Rahoja koji je strahovao da bi zajedničku fotografiju sa Samita u Sofiji, na kojoj bi se našao sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem mogli da iskoriste borci za nezavisnost Katalonije.
Ogromne probleme ima i Makedonija čiji građani, makedonski i albanski podjednako, žele i članstvo u EU i u NATO. Ali, pitanje koje tu zemlju sputava u međunarodnim odnosima je ime zemlje, jer Grčka ne priznaje da njen severni sused nosi ime po grčkoj provinciji čiji je glavni grad upravo Solun. Sada ima naznaka da bi i to pitanje moglo da se reši, ali konkretnog sporazuma još nema.
Albanija je kandidat od 2014. i Evropska komisija je u prošlomesečnim izveštajima o napretku preporučila otvaranje pregovora sa te dve zemlje. Najdalje od članstva u EU su BiH i Kosovo - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa BiH stupio je na snagu 2015. a sa Kosovom 2016. Kosovo ima zeleno svetlo za članstvo u EU, iako je pet članica Unije ne priznaje, ali ne želi da stopira evropski napredak te zemlje. Na Samitu u Sofiji prvi put je i Kosovo biti prisutno u svojstvu države.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić rekla je za Euraktiv Srbija da, iako je samit u Solunu ponudio kredibilnu perspektivu proširenja Zapadnom Balkanu, "nijedna zemlja iz regiona nije postala članica EU, naprotiv, za prijem novih članica su se stalno dodavali uslovi i podizala lestvica".
Kucanje na izlazna vrata
Sofijski Samit došao je u trenutku najdublje krize od osnivanja EU 1991. godine. Stari kontinent je zapljusnut talasom migranata koji je usledio posle velike finansijske i ekonomske krize 2009, te dužničke krize Grčke 2015. godine. Izazovi su doprineli da se u mnogim zemljama na vlasti nalaze naši populisti koji odavno prevazilaze status evroskeptika. Mađarska i Poljska prednjače u unutarevropskim sukobima, Italija će dobiti vladu od dve populističke stranke, dok su umerene snage morale dobro da se oznoje da na vlast ne dođu populisti i u Holandiji i Francuskoj. Kruna krize je Bregzit, pa će tako iduće godine po prvi put u istoriji napustiti jedna članica, i to ne bilo koja, već Velika Britanija za koju se ne zna u ovom trenutku u kakvoj će institucionalnoj vezi ostati sa EU. Generalno, Brisel ne zna kuda ide Unija, pa i ne čudi što je rezervisan prema problematičnim zemljama koje žele da postanu članice EU.
- Umesto proširenja pominje se "konektiviti", nova reč u rečniku evropskih integracija, navikli smo se na uvođenje novih termina koji zaslepljuju suštinu, a suština je da očigledno EU još nije spremna da opet da kredibilno obećanje Zapadnom Balkanu da će u dogledno vreme postati članice - istakla je Grubješićeva.
Ne misle svi u EU birokratiji isto. Francuski predsednik Emanuel Makron se hvališe kako je veliki Evropejac, ali je u Evropskom parlamentu šokirao mnoge rečima da EU "prvo mora da uredi sebe, pa tek onda da primi nove članice". To "uređivanje" je vrlo pipav i neizvestan posao jer mnoge sadašnje članice imaju duboke rezerve prema određenim idejama o tome kuda EU treba dalje da ide.
Alternativa evrointegraciji Zapadnog Balkana u EU je rat! To je vrlo otvoreno u EP Makronu odgovorio Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, upozoravajući da ako EU zapostavi ovaj problematični region, ishod je ponovno hvatanje za oružje.
Grubješićeva je rekla i da izostanak zaista kredibilne perspektive članstva smanjuje "apetit" za reforme i za transformaciju ocenjujući da proces nije ispunio osnovni cilj - transformaciju kandidata u moderna evropska društva.
