Godine kaskanja za Evropom
Članstvu u EU 15 godina posle Soluna najbliže su Srbija i Crna Gora koje su u novoj strategiji proširenja EU iz februara navedene kao predvodnici sa Zapadnog Balkana i zemlje koje bi 2025. mogle da se nađu u Uniji, ako ispune uslove prethodno, razume se. Ako se region pogleda, premda su svi saglasni da se moglo mnogo brže, pošteno je navesti i strašne probleme nasleđene iz krvavog raspada Jugoslavije. Za Srbiju je to bilo posebno izazovno. Od saradnje sa Haškim sudom, preko osamostaljivanja Crne Gore i konačnog raspada i krnje Jugoslavije, pa do proglašenja nezavisnosti Kosova, što je i dalje pitanje koje koči Srbiju.
Podsetimo, Srbija je 2012. postala kandidat za članstvo, dve godine kasnije održana je prva međuvladina konferencija koja je označila zvaničan početak pregovaračkog procesa i od tada je otvoreno 12 pregovaračkih poglavlja, a dva su privremeno zatvorena. Crna Gora je dosta uspešnija. Postala je kandidat 2010. i u junu 2012. počela pristupne pregovore. Do danas je od 35 otvorila 30 poglavlja i privremeno zatvorila tri.
Rahoj neće sa Tačijem
Španski premijer Marjano Rahoj nije učestvovao na Samitu EU - Zapadni Balkan 17. maja u Sofiji jer na njemu kao posebna država učestvuje i Kosovo. Madridski "El Pais" ocenio je da se u španski stav prema Samitu u Sofiji umešala unutrašnja politika u evropsku agendu Marjana Rahoja koji je strahovao da bi zajedničku fotografiju sa Samita u Sofiji, na kojoj bi se našao sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem mogli da iskoriste borci za nezavisnost Katalonije.
Ogromne probleme ima i Makedonija čiji građani, makedonski i albanski podjednako, žele i članstvo u EU i u NATO. Ali, pitanje koje tu zemlju sputava u međunarodnim odnosima je ime zemlje, jer Grčka ne priznaje da njen severni sused nosi ime po grčkoj provinciji čiji je glavni grad upravo Solun. Sada ima naznaka da bi i to pitanje moglo da se reši, ali konkretnog sporazuma još nema.
Albanija je kandidat od 2014. i Evropska komisija je u prošlomesečnim izveštajima o napretku preporučila otvaranje pregovora sa te dve zemlje. Najdalje od članstva u EU su BiH i Kosovo - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa BiH stupio je na snagu 2015. a sa Kosovom 2016. Kosovo ima zeleno svetlo za članstvo u EU, iako je pet članica Unije ne priznaje, ali ne želi da stopira evropski napredak te zemlje. Na Samitu u Sofiji prvi put je i Kosovo biti prisutno u svojstvu države.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić rekla je za Euraktiv Srbija da, iako je samit u Solunu ponudio kredibilnu perspektivu proširenja Zapadnom Balkanu, "nijedna zemlja iz regiona nije postala članica EU, naprotiv, za prijem novih članica su se stalno dodavali uslovi i podizala lestvica".
Kucanje na izlazna vrata
Sofijski Samit došao je u trenutku najdublje krize od osnivanja EU 1991. godine. Stari kontinent je zapljusnut talasom migranata koji je usledio posle velike finansijske i ekonomske krize 2009, te dužničke krize Grčke 2015. godine. Izazovi su doprineli da se u mnogim zemljama na vlasti nalaze naši populisti koji odavno prevazilaze status evroskeptika. Mađarska i Poljska prednjače u unutarevropskim sukobima, Italija će dobiti vladu od dve populističke stranke, dok su umerene snage morale dobro da se oznoje da na vlast ne dođu populisti i u Holandiji i Francuskoj. Kruna krize je Bregzit, pa će tako iduće godine po prvi put u istoriji napustiti jedna članica, i to ne bilo koja, već Velika Britanija za koju se ne zna u ovom trenutku u kakvoj će institucionalnoj vezi ostati sa EU. Generalno, Brisel ne zna kuda ide Unija, pa i ne čudi što je rezervisan prema problematičnim zemljama koje žele da postanu članice EU.
- Umesto proširenja pominje se "konektiviti", nova reč u rečniku evropskih integracija, navikli smo se na uvođenje novih termina koji zaslepljuju suštinu, a suština je da očigledno EU još nije spremna da opet da kredibilno obećanje Zapadnom Balkanu da će u dogledno vreme postati članice - istakla je Grubješićeva.
Ne misle svi u EU birokratiji isto. Francuski predsednik Emanuel Makron se hvališe kako je veliki Evropejac, ali je u Evropskom parlamentu šokirao mnoge rečima da EU "prvo mora da uredi sebe, pa tek onda da primi nove članice". To "uređivanje" je vrlo pipav i neizvestan posao jer mnoge sadašnje članice imaju duboke rezerve prema određenim idejama o tome kuda EU treba dalje da ide.
Alternativa evrointegraciji Zapadnog Balkana u EU je rat! To je vrlo otvoreno u EP Makronu odgovorio Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, upozoravajući da ako EU zapostavi ovaj problematični region, ishod je ponovno hvatanje za oružje.
Grubješićeva je rekla i da izostanak zaista kredibilne perspektive članstva smanjuje "apetit" za reforme i za transformaciju ocenjujući da proces nije ispunio osnovni cilj - transformaciju kandidata u moderna evropska društva.