Balkan u slepoj ulici
Podrška evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana, ovog puta i bez ranije pominjanog termina prijema, i skeptični tonovi državnika važnih članica Evropske unije, obeležili su Samit u Sofiji, 15 godina posle samita u Solunu kada je evropska perspektiva regiona zvučala mnogo optimističnije.
Deluje da su se državnici i funkcioneri iz čitave Evrope sastali prvenstveno da bi zaokružili priču o državnosti Kosova i rešili ime Makedonije kojem se protivi Grčka. Kako za "Vesti" komentariše nekadašnji jugoslovenski šef diplomatije Živadin Jovanović, "obično zamajavanje" i "samit za utehu" državama zapadnog Balkana. Dodaje i da nema sumnje da su KiM i Makedonija bili dva važna cilja samita, a u odsustvu saglasnosti članica EU po pitanju prijema novih zemalja, ali i Kosova koje ne priznaje pet država.
"Brza traka" ka Evropi
- Tako se sve svelo na ponavljanje zvaničnika EU koji su ohrabrivali Balkan na putu ka EU, ali bez pominjanja prijema Srbije i Crne Gore 2025. godine i bilo kakvih rokova, ali i francuskog predsednika Emanuela Makrona kao predsednika druge po snazi članice EU, koji je prvenstveno za rešavanje sudbinskih pitanja Bregzita, EU monete, problema Kosova i migranata - pojasnio je Jovanović.
Makron je u Sofiji, takođe, polio hladnim tušem balkanske države na putu u EU istakavši da je "prijem novih članica oslabio Uniju". Pritom je i olabavio veze EU i Balkana zamenivši reč "ulazak" u EU terminom "povezivanje". Makron je ostao i pri ranije izrečenoj skepsi po pitanju proširenja Evropske unije.
Daleko je EU
Dragoljub Anđelković misli da Srbija neće da uđe u EU 2025. godine.
- Sve to treba učiniti zbog nas, nezavisno od EU. Kriterijumi koji se odnose na zemlje Balkana su sada znatno viši. Crna Gora je tu najveća žrtva, jer ona nema problem Kosova, ušla je u NATO, a čini mi se da neće ni ona u EU do 2025. Srbija, tek ne verujem da će - kaže on.
- Ne mislim da pomažemo ni kandidatima, ni nama, mehanizmom u kojem nema pravila, a vodi ka proširenju. Želim da povežemo Balkan sa Evropom i pokrenemo ga ka Evropi, ali na buduća proširenja moramo da gledamo s rigoroznijim stavom. Nisam za proširenje pre nego što se uverimo u stvarne reforme koje će pomoći boljem funkcionisanju EU - naveo je on.
Region je dodatno obeshrabrio Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta, naglasivši da "nema brze trake ka članstvu u EU".
- Na Balkanu je više nevolja po glavi stanovnika nego u Nemačkoj i Francuskoj zajedno - naveo je Tusk dodavši da ne vidi kao problem ekonomiju i broj stanovnika Zapadnog Balkana.
Poruke evropskih lidera za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića su očekivane. On ukazuje da su ponovili imperativ rešenja problema Kosova, graničnih sporova, korupcije i vladavine prava.
Važan je kompromis
- Tema s kojom se stalno suočavamo je pitanje KiM. Za Beograd je neprihvatljivo bilo kakvo rešenje bez nekog kompromisa, a taj kompromis čitam kao podelu. Bez novih granica, Srbija ne može da prizna ulazak Kosova u UN, čak i bez formalnog priznanja - naveo je on.
Anđelković je istakao i da "nema te vlasti u Beogradu koja bi prihvatila da Srbija da sve, a da ne dobije ništa".
- Dok Španija i još neke članice EU ne budu priznale Kosovo, neće biti jedinstvenog stava po tom pitanju - zaključio je Anđelković.
Brisel priča, Peking gradi
- U Sofiji se iza kulisa videlo da EU, u stvari, hoće da se utrkuje s Kinom koja se involvira u region - rekao je Živadin Jovanović i istakao da EU, koja ni politički ni finansijski nije spremna za poduhvate na Balkanu, samo priča o modernoj infrastrukturi, a Kina ćuti i gradi.
Suštinu odnosa EU i Zapadnog Balkana od Solunskog samita možda je najbolje svojevremeno opisao švedski diplomata Karl Bilt.
- To obećanje će biti onoliko teško održati, koliko je bilo važno dati ga - poručio je Bilt, stručnjak za region zapadnog Balkana.
Korupcija omča oko vrata
Evropska komisija je, kako podseća briselski portal Politiko, sugerisala da Srbija i Crna Gora mogu da postanu članice EU do 2025, ali da na to sa skepsom gledaju pojedini zvaničnici u Briselu.
- Zapadni Balkan je poremećen ratovima i nemirima iz devedesetih godina. Brisel traži da se sve buduće članice iz regiona obračunaju s korupcijom i organizovanim kriminalom i povećaju demokratske standarde pre nego što postanu deo EU - navodi portal.
