Skandal podmazan naftom: Savet Evrope drma korupciona priča godine
Istraga nezavisnih stručnjaka o optužbama za lobiranje za novac, otkrila je da su neki sadašnji i bivši članovi Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prekršili kodeks ponašanja i za to primali mito od Azerbejdžana.
Kako piše "Gardijan“, nekoliko članova Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prekršilo je kodeks ponašanja tog tela i "snažno se sumnja“ u njihovu korumpiranost.
Izveštaj koji je objavljen u nedelju, a predstavljen u Strazburu, sedištu Saveta Evrope, sadrži podatke istrage koja je trajala 10 meseci i bavila se optužbama za podmićivanje u zamenu za lobiranje, a njen fokus je bio Azerbejdžan.
Savet Evrope, jedna od najstarijih organizacija koja se bavi ljudskim pravima, osnovan je 1949. godine zarad očuvanja demokratije i vladavine prava, stariji je od Evropske unije i sastoji se od 47 članova.
Parlamentarnu skupštinu tog tela sačinjavaju političari iz nacionalnih parlamenata njegovih država-članica.
Azerbejdžan se Savetu pridružio 2001. godine, ali su mnogi dugo dovodili u pitanje slab odgovor Parlamentarne skupštine tog tela na kršenja ljudskih prava i validnost izbora u toj naftom bogatoj zemlji.
Parlamentarna skupština je prošle godine pokrenula istragu koja će istražiti te optužbe, u kojima je rečeno da su i bivši i sadašnji članovi te skupštine lobirali za Azerbejdžan, pokušavajući tako da ublaže kritike na račun autoritarne vlade te zemlje, a da su zauzvrat dobijali novac i luksuzne poklone.
U izveštaju na 219 strana, tim od troje nezavisnih stručnjaka zaključio je da je veliki broj bivših i sadašnjih članova Parlamentarne skupštine „delovao suprotno kodeksu ponašanja“ i bio uključen u „aktivnosti koruptivne prirode“.
Sudije su, navodi „Gardijan“, svoju istragu ograničile na Azerbejdžan, ali to nije jedina zemlja protiv koje su optužbe bile upućene. Ukrajina, Turska i Rusija su takođe zemlje koje su se suočile sa optužbama.
U izveštaju se tereti bivši predsednik Parlamentarne skupštine Pedro Agramunt, nakon što je istragom zaključeno da postoji snažna sumnja da je sarađivao u „koruptivnim aktivnostima“ kako bi obezbedio ključnu poziciju vođenja parlamentarne grupe desnog centra.
Agramunt je bio prinuđen da podnese ostavku na mesto predsednika 2017. godine, nakon što mu je izglasano nepoverenje.
U ovom izveštaju on je označen kao osoba sa „ključnom ulogom“ u donošenju odluka u korist Azerbejdžana.
U izveštaju se pominje i hrišćanski demokrata iz Italije Luka Volonte kao ključna figura u aferi.
Državno tužilaštvo Milana je krajem 2016. protiv Volontea pokrenulo istragu na osnovu optužbi za korupciju i pranje novca, te je tako na videlo izašao ceo skandal u Savetu Evrope. Radilo se o mitu iz Azerbejdžana u iznosu od skoro 2,4 miliona evra.
Prema istražiteljima, od ulaska u Savet Evropa 2001, bivša sovjetska republika bogata naftom je stvorila mrežu simpatizera između ostalog zahvaljujući velikodušnim darovima poput skupih satova, tepiha, kavijara, i boravcima u luksuznim hotelima.
Bivši predsednik Evropskog suda za ljudska prava i jedan od sudija koji su radili na ovoj istrazi Nikolas Braca rekao je da je bilo „simboličnih“ poklona, koje ipak neki članovi skupštine nisu prijavili, kao što je propisano.
"Gardijan“ navodi da će danas, 23. aprila, biti razmatran čitav izveštaj koji je uzdrmao ovo 47-člano telo.
