Pouka za SAD: Rusija se ne napada po zimi, čak ni u simulaciji
Američki generali i admirali, jaki na rečima pred Senatom i Kongresom, na delima se pokazuju kao vrhunske neznalice, pa se događa da njihove moćne nuklearne podmornice, ponos mornarice, ne mogu da uvežbaju napad na Rusiju zbog - zime, piše Sputnjik.
U svoj prvoj samostalnoj vojnoj akciji posle raspada SSSR-a, ruska vojska zauzela je prištinski aerodrom Slatina. To se dogodilo neposredno posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i povlačenja jugoslovenske vojske sa Kosova i Metohije 1999.
Iznenađen, tadašnji glavnokomandujući NATO-a američki general Vesli Klark, naređuje tadašnjem komandantu Kfora, britanskom generalu Majklu Džeksonu da zaposedne aerodrom i istera Ruse sa njega, ako treba i oružjem. Međutim, Džekson odbija naređenje, uz reči da ne želi da započne treći svetski rat.
Za razliku od Klarka, koji je prvenstveno bio političar, a tek potom vojnik, Džekson je bio vojnik i samo vojnik, ali dovoljno potkovan istorijskim i političkim znanjem da bude svestan šta znači udariti oružjem na rusku vojsku.
Od te, sada već davne 1999, stvari na Zapadu nisu se nimalo promenile nabolje, naprotiv, među visokim oficirima više nema vojnika, kao da se generalski čin ne zaslužuje u trupi, na bojištu (kojih je napretek), već političkim angažmanom.
Zato su se dve američke i jedna britanska podmornica zaglavile u arktičkom ledu uvežbavajući napad na Rusiju. Začuđujući je stepen nepoznavanja istorije koji pokazuju zapadni generali, iako su, sigurni smo, na vojnim akademijama koje su završili prošli kroz veoma iscrpan kurs vojne istorije.
Ne udara se na Rusiju, čak ni u simulacijama, po zimi. Zima je najverniji ruski saveznik, njeno pomoćno oružje, uvek joj ide naruku. To je pouka koju će američki generali i admirali, a pogotovo američki admiral Džems Pits, prema čijim rečima je prisustvo američke flote u arktičkom regionu garant bezbednosti zemalja EU, naučiti iz iskustva kada moćne nuklearne podmornice, ponos američke i britanske flote, ne mogu da izađu na površinu kako bi ispalile projektile.
Američki generali bi trebalo da se prisete kako je po zimi u Rusiji prošao Napoleon. Bonaparta je okupio armiju od skoro 700.000 vojnika i 24. juna 1812. napao Rusiju. Ruska vojska branila se taktikom spaljene zemlje i izbegavajući velike bitke. Francuzi su zauzeli napuštenu i zapaljenu Moskvu, ali ne porazivši rusku vojsku i bez snabdevanja, bili su prinuđeni na povlačenje.
Povlačenje francuske vojske po zimi pretvorilo se u kataklizmu epskih razmera. Svega 22.000 vojnika preživelo je i vratilo se u Francusku.
Ili su mogli da se prisete događaja iz bliže prošlosti, pa da se podsete kako je prošao Vermaht u Drugom svetskom ratu. Hitler je Rusiju napao dva dana ranije nego Bonaparta, 22. juna 1941, ali je i njega zaustavila ruska zima.
Napavši silom od 3.200.000 vojnika i sa preko 3.000 tenkova, ni Hitlerove armije nisu mogle da se izbore sa snegom i ledom. Ishod ovog pohoda bio je da je Crvena armija ušla u Berlin i slomila nacizam.
Jastrebovi su, izgleda, spremni na sve osim da slušaju razum. Na Arktiku nema nikoga i ničega osim američkih podmornica. Od koga one štite Evropu znaju samo američki političari-generali. Jer Rusija, ni u kratkoročnim niti u dugoročnim planovima nema nameru da ikoga napada.
