Šta će reći SAD: Kina povećala vojni budžet
Novi vojni budžet Kine iznosiće 175 milijardi dolara, što tu zemlju stavlja na drugo mesto u svetu po vojnim troškovima. Povećanje budžeta ruski vojni eksperti povezuju sa najmanje dve stvari - pogoršanjem situacije u Južnom kineskom moru i najvećom vojnom reformom u novijoj istoriji Kine.
Direktor ruskog Centra za analizu svetske trgovine oružjem Igor Korotčenko smatra da je očekivani rast rashoda na odbranu povezan sa situacijom u Južnom kineskom moru, gde i dalje postaji rizik od provokacija Kine od strane SAD i njenih saveznika.
- Kina je spremna da svoj vojni potencijal suprotstavi rastu američke vojne moći. Pored toga, Kina je, zajedno sa Rusijom i SAD, jedna od tri svetske sile i jedna je od vodećih zemalja kada je reč o razvoju perspektivnog naoružanja, a za to su joj takođe potrebna velika finansijska sredstva - rekao je Korotčenko za Sputnjik.
Podsetimo, Kina tvrdi da polaže pravo na gotovo celo Južno kinesko more, preko kojeg se godišnje preveze roba u vrednosti od pet biliona dolara i za koje se veruje da sadrži pozamašna ležišta nafte i gasa, zbog čega je u sporu sa okolnim državama: Vijetnamom, Brunejom, Malezijom, Tajvanom i Filipinima.
Peking smatra da Filipini i Vijetnam svesno koriste američku podršku za eskalaciju tenzija u regionu.
S druge strane, Vašington kritikuje Peking zbog izgradnje veštačkih ostrva i "militarizacije“ Južnog kineskog mora, što Kina negira. Pored toga, SAD se protive kineskim pretenzijama u Južnom kineskom moru i tamo redovno šalju ratne brodove radi zaštite slobode plovidbe. Kina osuđuje te patrole i naziva ih kršenjem njenog suvereniteta.
S druge strane, ruski vojni ekspert Viktor Murahovski smatra da povećanjem vojnog budžeta Peking zapravo reaguje na raspoređivanje sistema protivraketne odbrane THAAD u Japanu i Južnoj Koreji, a takođe i na prisustvo američke Ratne mornarice u Južnom kineskom moru, koja je naoružana sistemima "Egis“.
Istovremeno, stručnjak je istakao da glavni razlog rasta vojnih troškova Kine leži u najvećoj reformi oružanih snaga. Ta reforma, kako kaže, predviđa smanjenje broja vojnika, ali uz snabdevanje svih rodova vojske najnaprednijom tehnologijom.
- Kina sprovodi najveću vojnu reformu u svojoj novijoj istoriji. Ona podrazumeva potpuno reformisanje komande i stvaranje novih rodova vojske. Nedavno su Kinezi stvorili raketnu vojsku kao poseban rod Oružanih snaga. Takođe, radi se i o gotovo potpunom prenaoružavanju vojske, odnosno zameni starih sistema oružja modelima nove generacije - kaže Murahovski.
Ekspert podseća da je Kina stvorila sopstveni sistem za upozoravanje na raketni napad, regionalni sistem satelitske navigacije Beidou (uključujući i vojni segment, a takođe je započela i proizvodnju nosača aviona.
- Osim toga, prema procenama stručnjaka, Kina nastavlja da povećava svoje strateške nuklearne snage u vidu interkontinentalnih balističkih raketa i raketa podvodnog baziranja. Te mere su takođe povezane sa željom Pekinga da kontroliše situaciju u pacifičkom regionu - dodao je ekspert.
Upoređujući vojni budžet Kine i drugih svetskih sila - SAD i Rusije - Murahovski je naglasio da ne treba direktno povezivati budžet država sa efikasnošću oružanih snaga.
Prema njegovim rečima, to što je vojni budžet Rusije (46 milijardi dolara) četiri puta manji od kineskog i 15 puta manji od američkog (700 milijardi dolara), ne govori o tome da su ruske Oružane snage manje borbeno sposobne od armija tih zemalja.
- Ne može se procenjivati efikasnost armije kroz vojni budžet, jer to nije toliko direktno povezano. To su pokazala i dosadašnja iskustva. Uzmimo vojne budžete SAD i Vijetnama za vreme rata, ili Saudijske Arabije, čiji se potencijal prosto ne može uporediti sa jemenskim husitima. Ali, uprkos tome Rijad i dalje ne uspeva da dobije odlučujuću bitku, tj. da odnese pobedu - istakao je Murahovski.
