Smrtna presuda za dizelaše?!
Utorak, 27. februar, bio je crni utorak za 13 miliona vozača dizel automobila u Nemačkoj, jer je Savezni upravni sud praktično otvorio put za njihovu zabranu i samo je pitanje vremena kada će ona da se primeni u velikim gradovima!
Posle prošlonedeljnog odlaganja presude i višečasovnog većanja ovog utorka u Lajpcigu, odbijene revizione žalbe pokrajina Baden-Virtemberg i Severne Rajne-Vestfalije na presude tamošnjih upravnih sudova, koji su zahtevali zabranu za dizele u Štutgartu i Diseldorfu.
Po mnogima je doneta sudbonosna odluka kojom će 27. februar ući u istoriju automobilske industrije Nemačke. Savezni upravni sud, sa sudijom Andreasom Korbmaherom na čelu, objasnio da zabrana može da se uvede i bez regulative na saveznom nivou, kao i da nije potrebna saglasnost Evropskog suda. Prva reakcija na presudu je bila da su akcije autoindustrije naveliko pale.
Godišnje umre 6.000 ljudi
U 70 nemačkih gradova su granične vrednosti za ugljen-okside premašene i to je činjenično stanje godinama unazad. U većim koncentracijama oni nadražuju disajne puteve i oči, izazivaju bolesti srca i krvotoka, kao i probleme u plućima. Glavni uzrok za to su dizel automobili.
Jedna studija Saveznog zavoda za zaštitu životne sredine pokazala je da godišnje prevremeno umire 6.000 ljudi od kardiovaskularnih oboljenja izazvanih ugljen-dioksidom, što je izmereno na više od 500 mernih stanica. Najviše prosečne vrednosti su prošle godine imali Diseldorf i Minhen.
Kao pobednik su izašla udruženja za zaštitu životne sredine i Grinpis aktivisti, koji već dugo zahtevaju zabrane za dizel vozila u gradskim jezgrima. Nemačka organizacija za pomoć životnoj sredini ( DUH) je saopštila da bi sada na osnovu ove presude mogla da se natera autoindustrija da dodatno tehnički poboljša dizel vozila.
Presuda predviđa prelazne rokove i postepeno uvođenje zabrane vožnje za dizelaše. U Štutgartu zabrana za vozila izduvnom normom Euro 5 stupa na snagu 1. septembra iduće godine.
Kancelarka Angela Merkel je na konferenciji sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem pokušala da umiri sugrađane da se radi "samo o pojedinačnim gradovima, a ne o svim vozačima u Nemačkoj". Ona je najavila razgovore sa komunama i pokrajinama, kao i dodatnu proveru sa lajpciškim sudijama, jer u mnogim komunama prekoračenje kritične granice za izduvne gasove "nije preveliko" i mogli bi da budu izuzeti.
Samo 14 odsto kupaca
Zbog najave moguće zabrane vožnje u gradovima drastično je opala prodaja dizel automobila. Prema jednoj anketi, svega 14 odsto kupaca se interesuje za dizel modele, 46 odsto daje prednost benzincima, a svaki četvrti kupac se zanima za hibridno ili elektrovozilo.
Komunalna udruženja i privreda su unapred upozorili da bi zbog ove zabrane trpelo snabdevanje u gradovima, da uslužne delatnosti ne bi mogle da se obavljaju redovno, a pogođeni bi bili i vozači koji kolima putuju na posao. Osim toga, vozači dizel automobila bi morali da pretrpe velike gubitke vrednosti svojih četvorotočkaša.
Šefica frakcije Zelenih Katrin Gering-Ekart je, međutim, pozdravila odluku Saveznog upravnog suda u Lajpcigu, koja je "pobeda za sve koji žele čistiji vazduh", kako je rekla.
Evropski sud u Luksemburgu je, inače, daleko lakše doneo odluku o tome da Poljska godinama ništa ne čini protiv zagađenja vazduha i time krši prava propisana u Evropskoj uniji. Odluka bi mogla da ima posledice i za Nemačku, jer Komisija EU najavljuje sličnu tužbu protiv zvaničnika u Berlinu zbog stalnog prekoračenja limita EU za čistoću vazduha.
Svi će imati pravo na brz internet
Ljudi u Nemačkoj steći će zakonsko pravo na brz internet, u skladu sa predloženim koalicionim sporazumom konzervativaca kancelarke Angele Merkel i Socijaldemokratske partije (SPD), kaže Helge Braun, koji je imenovan za šefa kabineta nemačke kancelarke.
U intervjuu nemačkom listu "Bild", Braun je naveo da će nova "velika koalicija" postaviti pravni okvir kako bi ljudi stekli pravo na brz internet, prenosi Rojters.
- Brz internet je važan koliko i snabdevanje gasom, vodom i strujom, i zato je to pitanje među vrhunskim prioritetima kancelarke - istakao je on.
Prema njegovim rečima, federalna vlada i industrija će, kako je najavljeno, izdvojiti najmanje 100 milijardi evra kako bi do 2025. godine svi regioni imali pristup brzom internetu.
Nemačka je na 28. mestu među 32 zemlje na tabeli Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, na kojoj su zemlje rangirane po pristupu brzom internetu, navodi britanska agencija.
