Beč ne štedi na humanosti
Od 1. februara u Beču stupio je na snagu novi zakon o socijalnoj pomoći, pošto prošle godine tadašnji koalicioni partneri na saveznom nivou - Socijaldemokratska partija (SPO) i Narodna stranka (OVP) - nisu uspeli da postignu dogovor o najavljenom ujednačavanju socijalne pomoći u Austriji.
Socijalnu pomoć dobijaju lica koja nemaju pravo ni na pomoć za nezaposlene, ni na pomoć u slučaju nužde (Notstandshilfe).
Svaka pokrajina ima pravo da odluči o uslovima i iznosu socijalne pomoći. Dok je Gornja Austrija krenula putem smanjenja socijalne pomoći, Beč je odlučio da "solira" i ne smanjuje pomoć, već želi na drugi način da podstakne primaoce na zapošljavanje.
Glavna poruka bečkog zakona je da želi da se broj mladih primalaca socijalne pomoći, starosti do 24 godine, smanji za 10 odsto, kao i da se broj primalaca punog iznosa smanji do 2025. za 20 procenata.
Za oko 100.000 mladih korisnika pomoći predviđene su mere koje treba da ih podstaknu na potragu za radnim mestom. Iz tog razloga će iznos socijalne pomoći za mlade do 24 godine starosti od 1. februara biti podeljen na osnovnu svotu i dopunsku sumu.
Novine za žene
Takođe novi zakon predviđa i novine za žene, jer će ubuduće biti moguće isplaćivanje socijalne pomoći na odvojene račune, kako bi se ženama pomoglo da budu samostalnije.
Ukoliko korisnik pomoći ne iskoristi četiri meseca za prihvatanje ponude za dalje školovanje ili prekvalifikaciju, onda će mu se ukinuti dopunski iznos. Do sada su mladi, između 18. i 21. godine, koji žive kod roditelja dobijali pola socijalne pomoći, a stariji od 21 pun iznos.
Prema novom zakonu u Beču će jedino mladi u sopstvenom domaćinstvu imati pravo na pun iznosi, a oni koji žive sa roditeljima primaće 75 odsto. Da bi dobili taj iznos u visini od 647,28 evra mladi će morati da se dalje obrazuju, zaposle, jer u suprotnom bivaju suočeni sa merom smanjenja na 50 odsto.
Kada je reč o 13. i 14. plati zaposlenih primalaca socijalne pomoći, koji zbog niske zarade primaju dodatak do njenog punog iznosa, one više neće biti uračunavane u prihod.
Ako je neki zaposleni primalac socijalne pomoći mesečno, na primer, imao platu od svega 500 evra, onda u mesecima kada se dobijaju 13. i 14. plata nije primao dodatak do punog iznosa socijalne pomoći. Godišnji prihod takve osobe je iznosio 10.378 evra.
Ubuduće se povećani prihodi zbog dodatnih plata neće računati, tako da će takve osobe smeti da imaju ukupan prihod od 11.053 evra godišnje. Ukoliko jedan primalac socijalne pomoći bude duže vreme zaposlen uz nedovoljnu zaradu, onda će dobijati takozvani Bonus za zaposlene +, koji iznosi osam procenata dvanaestostrukog standarda, to jest 804,25 puta 12, pa od toga osam odsto.
