Može li Iran da dominira Bliskim istokom?
"Tramp i njegovi pomoćnici prihvatili su mišljenje da je Iran potencijalni hegemon spreman da dominira Bliskim istokom - a posebno nad bogatim zalivskim državama. To je pogrešno mišljenje, s obzirom na to da Iran nije ni blizu toga da postane velika sila", smatra Stiven Volt, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Harvard, koautor poznate harvardske studije: Izraelski lobi i američka spoljna politika.
Sila sa 83 miliona ljudi, ali...
Volt je nedavno objavio svoju novu studiju u američkom magazinu "Forin polisi" pod naslovom: ''Histerija zbog Islamske Republike''.
Da bi ilustrovao svoje tvrdnje, Volt upoređuje iranske vojne kapacitete s mogućnostima njegovih suseda, kao i demografske i sektaške razlike koje stoje iza pokušaja ove države da preuzme potpunu kontrolu nad regionom.
Autor studije navodi da Iran ima 83 miliona stanovnika, BDP preko 400 milijardi dolara i vojni budžet od 16 milijardi dolara. Ukupnu vojnu snagu ove države - uključujući i iransku Revolucionarnu gardu (IRGC) - čini 520.000 vojnika, među kojima su i slabo obučeni regruti. Mnogi iranski tenkovi i glavnina vojnog arsenala su stari i u vrlo lošem stanju.
Nasuprot tome, ističe Volt, Saudijska Arabija, Egipat, Izrael, Jordan i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju zajedno populaciju od preko 100 miliona stanovnika i BDP veći od jednog triliona dolara. Njihovi zajednički vojni izdaci su pet puta veći od iranskih troškova i ove države imaju novca za kupovinu najsofisticiranijeg oružja, uključujući i Abrams tenkove i borbene avione F-15.
Iranski neprijatelji obično upozoravaju da problem nije u ovim činjenicama, već u tome što Teheran koristi lokalne posrednike da proširi svoj uticaj i preuzme region. Iran je tokom proteklih godina podržavao libanski Hezbolah, sirijskog predsednika Bašara al Asada, razne milicije u Iraku, Hute u Jemenu, što je malo poboljšalo moć Irana u regionu.
Ali, uprkos tome, Volt insistira na nesposobnosti iranskog režima da dominira regionom. Između ostalog, te lokalne grupe pokazuju potpunu poslušnost naredbama Irana i mogu da odstupe od iranske politike kad se ona suprotstavi njihovim planovima. Takođe, mnogi iranski saveznici u regionu pretrpeli su neuspeh poslednjih godina.
Asadova pobeda je prilično šuplja...
Pored toga, Asadova pobeda je poprilično šuplja jer on upravlja razorenom državom, dok su iranske aktivnosti dovele do pojave taktičke saradnje između Izraela i zalivskih država protiv Teherana.
Jedan od važnih pokazatelja, smatra Volt, jeste taj da faktor sektaštva umanjuje sposobnost Irana da predvodi region. To je šiitska država koja želi vladati regionom sa većinskim sunitskim stanovništvom. Osim toga, Iran je persijska država, pa zato neće naići na podršku Arapa ili bilo koje arapske države kako bi preuzela kontrolu nad regionom.
Amerika, kao imperijalna sila, nastaviće i dalje da sprovodi svoju politiku ''zavadi pa vladaj'', na koju se jedino može odgovoriti postizanjem regionalnog dogovora između arapske, turske i iranske strane, čime bi se marginalizovale spoljne intervencije i fokusiralo na zajedničke osnove za dobrobit naroda u regionu, zaključuje se u studiji.
