Cene kvadrata lete u nebo!
Nemačke metropole se šire, a to za posledicu ima neverovatan rast cena stanova i kirija. To dokazuje i izveštaj Dojče banke u kome se analizira tržište nekretnina u Nemačkoj i ukazuje na to šta mora da se preduzme da bi se taj trend zaustavio.
Izgledi za 2018. godinu pokazuju da vrh još nije dostignut. U nekim gradovima su se cene stanova duplirale za prethodnih osam godina, a razlog je porast broja stanovnika u metropolama i rastuća zaposlenost, prenosi "Bild".
Širom Nemačke nedostaje milion stanova, a posebno dramatično je u metropolama gde je cena kvadratnog metra od 2009. do 2017.godine u proseku porasla za 80 odsto!
U manjim gradovima taj porast nije mnogo manji i iznosi 60 odsto.
Na prvom mestu je i dalje Berlin, gde su cene kuća i stanova svake godine rasle za po 10 odsto u odnosu na prethodnu.
Ipak, u poređenju sa Hamburgom, Minhenom ili Frankfurtom, nemačka prestonica je i dalje povoljnija za stanovanje.
Minhen prednjači u skupoći jer cena kvadrata van užeg jezgra grada (inače još skupljeg) iznosi 6.370 evra.
U evropskom poređenju, bavarska prestonica je na sedmom mestu, posle Ženeve, Ciriha, Bazela, Londona, Pariza i Lozane (krajem 2016. je sa 5.340 evra bila tek na 14. mestu).
Balon od sapunice
Permanentan rast cena na tržištu nekretnina krije opasnost i za njihove vlasnike da će prenaduvane vrednosti jednog trenutka samo pući kao balon od sapunice!
U gradu praktično nema slobodnih stanova, i više desetine hiljada nedostaje, što ukazuje da će cene i dalje nezaustavljivo rasti.
Frankfurtu je (sa 730.000 stanovnika) pre tri godine nedostajalo 40.000 stanova, a poskupljenje za 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu nije posledica samo Bregzit efekta.
Finansijska metropola, naime, uveliko profitira od izlaska Britanije iz EU jer se mnoge firme sele u grad na Majni.
Cene stanova su u Hamburgu od 2009. godine porasle za 70 odsto, nešto ispod proseka, a razlog je stabilan broj stanovnika i relativna aktivnost u gradnji.
Diseldorf i Štutgart imaju takođe mali porast broja stanovnika, ali dok su u prvom cene stanova manje dramatične, u Štutgartu su od 2009. porasle za 100 procenata.
Razlog je geografska struktura grada koja ograničava novogradnju.
U godinama koje dolaze može da se očekuje samo dalji porast cena nekretnina. U izveštaju Dojče banke se ukazuje šta su rešenja ovog problema.
Kao prvo, to je masovno proširenje ponude, za šta su potrebne godine, drugo je da se obuzda radna migracija koja dolazi u Nemačku, zatim više stanovanja pod zakup i znatno povećanje kamata.
Strah od siromaštva
Rastuće kirije ne pogađaju samo one s najnižim primanjima. Skoro tri četvrtine Nemaca ima strah od previsokih troškova za stanove, pokazala je anketa udruženja Karitas.
Skoro 80 odsto vidi u tome povećan rizik za siromaštvo.
- Problem je uveliko zahvatio i srednje slojeve društva - naglasio je Peter Neher, predsednik Karitasa.
Pored toga, 74 odsto Nemaca strahuje da će izgubiti stanove u kojima žive. Studenti, porodice, stari i oni sa malim primanjima već duže vreme se potiskuju iz užih gradskih četvrti.
- Ako je dubina novčanika počela da određuje sastav gradskih delova, to neminovno vodi podelama socijalnih miljea i slabi koherentnost društva. Plativo stanovanje je zajedno sa temama nege, dečjeg siromaštva i penzija jedna su teme kojima politika treba da se bavi. Tek posle toga dolazi problem nezaposlenosti - smatra Neher.
