Britanija preti EU
Filip Hamond i Dejvid Dejvis su doputovali u Nemačku, u ofanzivu šarma pred finansijskim magnatima te zemlje, kako bi izvršili pritisak na EU zbog Bregzita i mogućnosti da Velika Britanija napusti EU bez ikakvog sporazuma.
Ministar finansija i ministar za Bregzit smatraju da bi "isključivanje Britanije iz finansijskog tržišta EU izazvalo ekonomsku katastrofu, a možda čak i krizu ravnu onoj iz 2008. godine kad su bankrotirale Grčka, Portugal i Irska. Ali, stručnjaci i evropski pregovarači smatraju da Britanci prete praznom puškom i da je scenario da Britanija napusti EU bez trgovinskog i finansijskog sporazuma realan, te da prosto finansijske usluge ne mogu čak ni biti predmet pregovora, prenosi londonski "Gardijan".
List "Fajnenšel tajms" prenosi i kako je EU obavestila čitav niz privrednih sektora u decembru da se spreme za "neregulisanu ničiju zemlju posle marta 2019. kad bi Ujedinjeno kraljevstvo trebalo da napusti Uniju. To je već izazvalo masovno izmeštanje kompanija koje se bave finansijskim uslugama, pre svega investicionih banaka u Amsterdam, Frankfurt, Dablin i Luksemburg. To što su već izgubljene hiljade radnih mesta je još i najmanji problem.
Irska granica
Pronalazak rešenja za granicu sa Irskom u pregovorima o Bregzitu nije "van pameti", izjavio britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson.
- Mislim da zajedno možemo da nađemo rešenje za taj problem. Imamo zajedničku turističku zonu između severne i južne Irske i nastavićemo da radimo na tome - rekao je Džonson.
Sa druge strane irski šef diplomatije Simon Konvej izjavio je da fizička granica između Irske republike i Severne Irske nakon Bregzita rizikuje decenije mirovnih pregovora i britanska rešenja dosad nisu dovoljna.
Upozoreni su, između ostalih, bankari, aviokompanije, proizvođači mineralnih voda. Svi oni će biti tretirani kao "treće zemlje" ukoliko ostave sedišta svojih kompanija u Britaniji po izlasku iz EU, a ne bude trgovinskog sporazuma.
- Globalna finansijska kriza iz 2008. je opomena svetu koja pokazuje važnost očuvanja finansijskog tržišta i njegovog značaja za realnu ekonomiju - upozorio je Dejvis i dodao da to što Britanija napušta Evropsku uniju ne bi trebalo da znači da britanski finansijski sektor ne treba da po starom nastavi da radi sa Evropskom unijom.
Dejvis priznaje da bi izostanak sporazuma bio koban po Britaniju, ali i da bi EU platila ogromnu cenu.
Ali glavni pregovarač EU Mišel Barnije je ostao hladan:
- Britanija ne može imati specijalni dogovor za Siti (uobičajeni izraz za britanski finansijski sektor skoncentrisan u srcu prestonice). Nema mesta za finansijski sektor. Ne postoji nijedan sporazum o jedinstvenom tržištu na svetu koji je otvoren za finansijske usluge nekoga van tog tržišta. To jednostavno ne postoji - čvrst je bio Bernije.
Evropski pregovarač je dodatno zategao rekavši da su "crvene linije u celoj ovoj stvari postavili sami Britanci odlukom da napuste jedinstveno tržište, te da je posledica da "izgube svoje finansijske pasoše".
Pokušaj Hamonda i Dejvisa je posebno opasan i jer se pokušava pojačavanje pritiska na nemačku vladu preko poslovnog sveta, a to ukazuje i da političari EU listom zapravo ne žele da pregovaraju s Britancima, makar ne na način kako je to zamišljeno u Londonu, zaključuje "Gardijan".
Da ne bi bilo da Britanci nemaju nikakav konstruktivan predlog prema EU, Dejvid Dejvis je formulisao predlog da njegova zemlja dobije trgovinski ugovor sa Evropskom unijom, po uzoru na onaj koji ima Kanada, samo "još malo više, uzimajući i dobre elemente iz sporazuma sa Japanom i Južnom Korejom". On je to nazvao Kanada plus.
Spreman najcrnji scenario
Dejvid Dejvis se u pismu požalio premijerki Terezi Mej da "EU podriva Britaniju javnim najavama da se priprema za izlazak Britanije iz EU bez sporazuma". Pismo je procurilo u javnost i iz njega se vidi ogroman strah Britanaca koji su svesni da su ugroženi postojeći ugovori.
- Normalno je da se Evropa priprema za najgori scenario, a bolje je i da nemamo nikakav, nego loš sporazum sa Britancima. Uostalom, oni su odlučili da napuste EU i zajedničko tržište, a Mejova i Dejvis su od prvog dana govorili da je bolji nikakav nego loš sporazum. Sami su to odlučili, mi nemamo ništa s time - izjavio je Gi Ferhofštat, bivši belgijski premijer, a sada izvestilac Evropskog parlamenta za Bregzit.
