Trgovina oružjem ne zna za ljudska prava: Erdogan u Parizu zbog raketa
Francuski mediji propratili su ovih dana posetu turskog predsednika Erdogana Parizu na način dostojan banana republike: u prvi plan su stavili svog predsednika u ulozi oštrog kritičara gaženja ljudskih prava u Turskoj. Ne zna se koji je "bolji" naslov u francuskoj štampi: "Makron oštro o ljudskim pravima", "Makron zatvorio vrata EU Turskoj".
Strani dopisnici iz Francuske trljaju oči - ovo nije prvi sličan slučaj da novinarsko ulepšavanje "lika i dela" predsednika Makrona postaje pravilo. Da li je moguće da gotovo niko ne pominje da je zajednička konferencija za štampu počela svečanim potpisivanjem ugovora o prodaji francusko italijanskih raketa zemlja-vazduh Turskoj? Malobrojni mediji koji su ovo pomenuli učinili su to u jednoj rečenici.
Erdoganova poseta pokazala je da Francuska i ostale zapadnoveropske demokratije prodaju priču o ljudskim pravima da bi bolje prodavale svoje oružje problematičnim režimima kao što je onaj u Turskoj. Uostalom, nedavno se predsednik Makron pohvalio odličnom prodajom oružja diktaturama kao što je ona u Saudijskoj Arabiji, Kataru i Emiratima. To što svi znaju da Saudijska Arabija prodaje oružje teroristima ili ga upotrebljava u Jemenu za istrebljenje tamošnjeg stanovništva nije tema u koju se udubljuju francuski mediji.
Štit od dronova
Turski partneri Aselsan i Roketsan potpisali su u Parizu ugovor o kupovini raketnog sistema od francusko-italijanskog konzorcijuma Eurosam. Ovaj raketni program bi prema očekivanjima trebalo da bude operativan u toku sledeće decenije i omogućio bi zaštitu Turskoj od takozvannih nevidljivih aviona, dronova i raketa. Ovaj kalendar jasno govori da će priče o ljudskim pravima u Turskoj ostati mrtvo slovo na papiru jer Francuska ima interes da "mušterija" ostane na vlasti i isplati robu do kraja.
Svi su kao nešto novo preneli vest da je Makron predložio partnerstvo Turske sa EU umesto punopravno članstvo. Zvuči prosto neverovatno da autorstvo ove ideje sada pripisuje Makronu iako o "privilegovanom partnerstvu", umesto članstva u EU, Pariz govori još od 2007. počev od mandata tadašnjeg predsednika Sarkozija. Nemačka već dugo ima sličan stav.
Oni koji žele da saznaju iz medija šta je Erdogan radio u Parizu moraće da se okrenu medijima na engleskom jeziku - bilo anglosaksonskim, bilo arapskim. Tako će saznati da je reč bila pre svega o biznisu, a da je priča o demokratiji politički cinizam.
