Angelin "saradnik" vara biznismene
Mnoge nemačke firme su već neko vreme žrtve prevare. Nemačka kriminalistička služba BKA je upozorila da raste broj slučajeva u kojima navodni službenik Ureda kancelarke Angele Merkel, zove telefonom ili šalje mejlove na adrese velikih i manjih kompanija tražeći od njih da prebace milionske iznose za delikatne potrebe Vlade.
Ovaj "Angelin saradnik" se obično predstavljao kao Uve Beker, lični referent savetnika Merkelove za spoljnopolitička pitanja koji je u poverljivoj misiji prikupljanja novca za oslobađanje nemačkih talaca u visini od više desetina ili stotina miliona evra.
U prikupljanju novca Vlada je upućena na kompanije, poveravao je ovaj saradnik privrednicima, a za krajnji cilj navodno je nedostajalo još oko 40 miliona evra.
Kako pišu nemački mediji, radi se o neobičnoj vrsti prevara koje još od 2014. godine zaokupljaju pažnju nemačkih firmi i policije. One su dobile i nazive "šef-prevara", "CEO Fraud" ili "Enkeltrik za firme".
Potpredsednik BKA Peter Hencler računa da je na ovaj način samo u Nemačkoj naneta šteta privrednicima od blizu milijardu evra, s tendencijom da su ove sume još alarmantnije jer mnoge firme nisu prijavile policiji prevaru iz straha da ne naruše svoj poslovni imidž.
Najveću do sada "šef-prevaru" prijavio je automobilski liferant Leoni, koji je u prošloj godini prebacio 40 miliona evra "za potrebe Vlade".
Mustra je gotovo uvek ista. Kriminalci najpre zadobijaju poverenje zaposlenog u određenoj firmi tako što mu povere izmišljenu i na prvi pogled neverovatnu priču.
U klasičnoj varijanti, oni se predstavljaju kao šefovi i nagovaraju službenika da obavi transfer firminog novca u inostranstvo za važno i tajno preuzimanje konkurenta.
Od te transakcije navodno zavisi sudbina firme, uverava se zaposleni, ali prebačeni novac je uglavnom završavao na kineskim bankarskim računima.
Prevaranti su tačno znali koga su morali da "obrade". Obično zaposlene u knjigovodstvu koji imaju pristup računu firme.
Da bi bili uverljiviji, razmena mejlova sa navodnim šefom je obično praćena i pozivima osobe koja se predstavljala kao advokat firme i stvarala dodatni pritisak.
Ime advokata je bilo stvarno, a kancelarija zaista ona sa kojom je dotična firma godinama poslovala, ali na kraju se ispostavljalo da je sve bilo fingirano.
Poslednji potez nemačkih istražitelja je bilo hapšenje šestorice osumnjičenih u Tel Avivu, uglavnom francuskih i izraelskih državljana.
Uhapšeni se dovode u vezu sa 789 prevara i ukupnim zahtevima za transfer novca u visini od 595 miliona evra. U 107 slučajeva je banda imala uspeha i uspela da ojadi firme za 175 miliona evra.
Kako bi ubuduće otežala rad prevarantima, svaka firma mora dobro da razmisli šta o sebi objavljuje na internetu, upozoravaju eksperti za bezbednost.
Imena zaposlenih u knjigovodstvu mogu da bude poziv kriminalcima za akciju. Važno je takođe da uvek više zaposlenih zna gde im se nalaze šefovi, savetuju eksperti, koji skreću pažnju i na to da otvorenu komunikaciju unutar firme i pored postojećih kontrolnih mehanizama, prevaranti mogu lako da razotkriju, dodaju stručnjaci.
Vraćeno 26 miliona evra
BKA je postigla ovaj uspeh u saradnji s kriminalističkim službama iz sedam nemačkih pokrajina, austrijskim kolegama i izraelskom policijom. Nakon hapšenja je vraćeno 26 miliona evra ukradenog novca. Ovim se potvrdila sumnja da iza svega ne stoji pojedinac nego čitava organizacija prevaranata. Oni su kupovali određene statuse, na primer, mejlove ili konta na koja je novac prebacivan. Njihova meta su bila uglavnom preduzeća srednje veličine, a ovako iznuđene "donacije" i transferi od više desetina miliona evra, takve firme su dovodile skoro do ivice bankrota, zaključuju nemački mediji.
