Trese se cela planeta!
Planeta Zemlja ozbiljno podrhtava ovih dana u seriji razornih zemljotresa na različitim lokacijama, a magnitude se kreću od 5,8 po Rihteru u Japanu i 6,5 u Kostariki, do čak 7,2 u graničnoj zoni Iraka ka Iranu gde je stradalo više desetina, a povređeno više stotina ljudi.
Balkan kroz istoriju beleži potrese do sedam po Rihteru, a Srbija i manje, mada aparati našeg Seizmološkog zavoda, godišnje registruju 1.500 potresa i još 2.500 u bližem okruženju.
Njih zbog male snage, građani ne osete. Tako je juče zabeleženo podrhtavanje od 1,8 u Kruševcu, a u nedelju je bilo 2,5 u Kraljevu, a do tih blagih podrhtavanja je došlo upravo u centralnoj Srbiji, koje je po rečima stručnjaka najtrusnije na teritoriji zemlje, ali sa zemljotresima "umerene jačine".
Nepredvidiva pojava
Nema bojazni za Srbiju, tvrdi za "Vesti", seizmolog Miodrag Petrović koji kaže da na naše krajeve ne mogu da se odraze svetska podrhtavanja.
- Svi katastrofalni zemljotresi u svetu proteklih dana su se desili u područijima koja su poznata kao vrlo trusna, ali su se ljudi dodatno uznemirili jer su se desili u kratkim razmacima, gotovo u nizu, kaže on.
Ova prirodna pojava je, tvrde seizmolozi, nepredvidiva i ne može se prognozirati kada će do potresa doći.
Treslo se vrlo blago juče i u poznatim seizmičkim područijima na grčkom Peloponezu, u Rumuniji gde je magnituda išla od dva do tri Rihtera i maksimalnih 3,7 na egejskoj obali Turske.
Zapadni Balkan, gde je i Srbija, najrazornija podrhtavanja tla je imao 1963. kada je snagom od 5,1 Rihtera porušeno Skoplje, 1969. sa 6,5 Banjaluka i deceniju kasnije Bar sa magnitudom 6,4 Rihtera.
Istorija podrhtavanja srpskog tla seže od 1456. kada je ubeleženo 10 stepeni Merkalija koji oštećuju kuće i dovode do pucanja tla.
Daleko smo od epicentra
U poslednjih 100 godina bilo je 40 zemljotresa jačih od pet Rihtera, a poslednji "umereni" od 5,4 pogodio je Kraljevo 2010.
Miodrag Petrović ističe i da je do šest Rihtera, maksimum koji može da zadesi Srbiju i tvrdi da nikada ne može da dođe do stepena ogromne razornosti kakav je pogodio Irak, srećom u slabo naseljenom području.
Nepal najugroženiji
Po mišljenju stručnjaka, najgori potresi prete azijskoj državi Nepal zbog činjenice da se nalazi na prelazu tektonskih ploča. Seizmolozi i stručnjaci za upravljanje katastrofama smatraju da je reč o sticaju loših okolnosti na ovom trusnom području, odnosno da su niži standard i loše zgrade u Nepalu, krivci što je razorni potres odneo više od 5.000 života.
- Najtrusniji je središnji deo Srbije, ali nikada potres ne može preći šest po Rihteru, jer ono što se kod nas događa je samo refleksija geodinamičkog procesa jadranske ploče i dinarida od koje smo udaljeni 300 do 400 kilometara, pojasnio je seizmolog Miodrag Petrović.
U Srbiji je jedan od većih, 6.0 po Rihteru pogodio Lazarevac 1922. i pet godina kasnije jačinom od 5,9.
Na Kopaoniku je 1978. drhtalo tlo do 5,7 po Rihteru, a 1980. je magnituda od 5,4 pogodila Valjevo i Mionicu koja je stradala i 1999. kada je u razornom potresu oštećeno 12.000 objekata.
Tokom 2001. i narednih godina, serija zemljotresa u centralnoj Srbiji je imala snagu manju od pet po Rihteru, a nešto jači su bili 2006. u Paraćinu, 4,8 stepeni po Rihteru i 2008. u Čačku, 4,5.
Opasno ljuljanje Los Anđelesa
Tim dr Gregorija Beroze, seizmologa sa Stanforda, obeležio je tri svetske metropole kojima preti katastrofa: To su Teheran, Istanbul i Los Anđeles. Prestonica Irana je blizu tri tektonska rascepa, dok Turski megalopolis koji leži na dva kontinenta ima 60 odsto rizika od magnitude 7.0 do 2030.
Los Anđeles, drugi najnaseljeniji grad u SAD, preživeo je 1994. godine 6,7 Rihtera sa 57 žrtava, a verovatnoća takvog ili jačeg potresa je 60 odsto. Vlasti strepe zbog rizika (od 7 odsto) da taj grad pogodi potres magnitude 8.0 sa potencijalnih 1.800 žrtava i štetom od najmanje 200 milijardi dolara.
