Klimatske promene na delu, a možemo li se boriti i kako?
Procenjuje se da će Balkan u narednom periodu biti jedan od regiona najpogođenjihih klimatskim promenama, a da su one već uzele ozbiljnog maha nema nikakve dileme, jer je od 2000. godine pa do danas Srbija izgubila više od šest milijardi evra za saniranje posledica nepogoda u sektorima koji su pretrpeli štete, upozoravaju stručnjaci i nadležni.
Štete usled vremenskih ekstrema - suše, kiša, olujnih vetrova, trpe svi sektori, a najviše poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan kaže da je definitivno jasno da su klimatske promene "na delu".
- Ono oko čega postoji neslaganje jeste da li je to usled činjenja ljudske civilizacije l devastiranja životne sredine ili je to uobičajeni ciklus klimatskih promena - rekao je ministar Tanjugu.
On je upozorio da stručnjaci procenjuju da će region Balkana u narednom periodu biti jedan od najpogođenijim klimatskim promenama i da se toga mora biti svestan.
Podizanje srednje godišnje temperature usloviće nepogode, suše, poplave, a najugroženiji sektor je poljoprivreda, dok posledice može pretrpeti i energetika, šumarstvo, vodoprivreda.
- Zbog toga treba delovati i preventivno, voditi računa o pijaćoj vodi, a treba smanjivati i emisiju gasova sa efektom staklene bašte. Takođe, jedna od važnih mera koje bi se mogle preduzeti jeste pošumljavanje - objašnjava Trivan.
Kada je reč o spremnosti za borbu sa ektsremima i posledicama, on podseća da se klimatske promene nisu desile preko noći i da su se indikatori pojavili još pre 30 godina, ali da ta pojava u svetu tada nije bila ozbiljno shvaćena.
Profesor Vladimir Ðurđević sa Fizičkog fakulteta u Beogradu kaže da se ne može precizno reći koji je sektor manje, a koji više pogođen promenama klime, koje su sve učestalije, i istakao da su svi sektori pogođeni u manjoj ili većoj meri.
Poljoprivreda je, kako kaže, pretpela najveće gubitke zbog suša kojih je bilo godinama unazad, a posledice nisu manje ni po šumarstvo zbog požara, i upozorava da se može očekivati njihova češća pojava u budućnosti.
- Klimatske promene već utiču na sektore poljoprivrede, šumarstvo, vodne resurse, ljudsko zdravlje, biodiverzitet - kaže Ðurđević, ističući primer da pojedine biljne vrste sada ranije cvetaju, u proseku četiri do pet dana, a neke požure i nekoliko nedelja u odnosu na ono što je bio prosek u 20. veku.
Govoreći o šteti usled vremenskih ekstrema, Ðurđević objašnjava da su one od 2000. do 2015. bile oko 5,5 milijardi, a pošto je i ove godine bila suša, gubici će dostići verovatno još oko milijardu evra.
- To znači da je od početka 21. veka izgubljeno 6,5 milijardi evra u svim sektorima usled ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja. To je donja granica procena - objašnjava sagovornik Tanjuga.
Na pitanje kako se boriti sa ekstremima, on kaže da je jedan način redukcija gasova sa efektom staklene bašte, ali i prilagođavanje.
- Postoje procene, istraživanja i predlozi. Dobro bi bilo rešiti problem navodnjavanja u poljoprivredi, ali tako nešto još ne može da se implementira jer je postupak složen i zahteva detaljniju analizu - ističe Ðurđević.
Problem je kaže i to što sektori još ne prepoznaju da je to jedan od zadataka i svaki pojedinačno treba da se bavi time kako može da odgovori na promene i buduće rizike i svede ih na minimum.
- Svi treba da imaju svest da se klimatske promene dešavaju i da će njihov uticaj biti još veći u budućnosti, tako da moramo živeti sa njima i dati doprinos da se posledice smanje - ističe profesor Ðurđević.
Kako je objasnio, Srbija je zacrtala stotinak mera sa sve sektore, od kojih je, međutim, neke mere lako primeniti, dok su neke komplikovanije za sprovođenje.
Jedan od primera jednostavnijih mera i rešenja jeste primena određenih agrotehničkih mera, počev od načina na koji se seju biljke, vreme kada se to čini, tehnologija, korišćenje određenog đubriva... Takođe, i odgovornije korišćenje vode može da pomogne da sačuvamo određene količine.
U odnosu na te, lakše mere, navodnjavanje je ipak komplikovaniji posao jer traži značajna sredstva, zatim analizu, potom često se pojavljuju problemi sukoba više korisnika i slično.
Kada je reč o drugim sektorima, takođe pogođenih klimatskim promenama, kao što je, na primer građevina, postoji i način sertifikovanja novih zgrada otpornih na klimatske promene, odnosno mogućnost da se u toku izgradnje ugrade rešenja koja su otpornija na ekstreme, visoke temperature i velike poplave.
Najbolji pokazatelj da se klimatske promene dešavaju jeste to što, kako kaže Ðurđević, ljudi imaju osećaj da više nema godišnjih doba, odnosno da je više letnjih dana, koji počinju ranije i traju duže.
Jedan od ekstrema je temperatura koja je u Srbiji zabeležena u aprilu ove godine, kada je prosečna temperatura bila šest stepeni viša nego sredinom dvadesetog veka, naveo je primer Ðurđević, što je anomalija koja se dešava jednom u 2000. godina.
- To je dokaz koliko su klimatske promene uzele maha - objašnjava Ðurđević .
Klimatske promene utiču i na zdravlje, upozoravaju stručnjaci.
Ðurđević podseća da postoje istraživanja i analize iz perioda kad se desio toplotni talas 2007. godine koji je trajao 15-ak dana, kad je smrtnost osoba starijih od 65 godina bila 75 odsto veća.
Osim toga, javljaju se i prenosioci bolesti koje nisu karakteristične za ovo podneblje, poput virusa Zapadnog Nila koji prenose komarci, a koji su bili češći u južnim krajevima.
Posledice na ljudsko zdravlje, međutim, ne ogledaju se samo u tome, upozorava profesor Ðurđević.
Jedan od primera kako utiču na zdravlje neposredno se pokazao 2014. godine kada je u poplavama stradalo dosta objekata i građani nisu mogli imati adekvatnu zdravstvenu zaštitu.
- Slično je i u svetu… Primera radi, uragan u Portoriku prošle godine doveo je do toga da se stradalo dosta ljudi koji nisu imali pristup adekvatnoj zdravstvenoj zaštiti i drugim objektima zbog porušene infrastrukture, kao ni pristup čistoj vodi - rekao je profesor.
