Mračne prognoze: Zaratiće Istok i Zapad?!
Evropska unija i zapadni poredak mogli bi da se uruše do 2040. godine, navodi se u internoj studiji nemačke vojske.
Magazin "Špigl" imao je uvid u tajni dokument pod nazivom "Strateška perspektiva 2040", gde se pominju se šest scenarija. Iako se nijednom od njih ne daje prednost, javnost je najviše zaintrigirao onaj koji govori o raspadu EU uz mogućnost mogućnost "višestruke konfrontacije".
Ni drugi scenario "Zapad protiv Istoka", nije optimističan. Njim se predviđa da će neke istočnoevropske zemlje zamrznuti evropske integracije, dok bi se druge "priključile istočnom bloku". Treći scenario Bundesvera predviđa uspon ekstremizma dok se nekoliko partnera u EU približava političkom modelu Rusije.
Ovo nije prvi put da se vlade evropskih zemalja bave prognozama opstanka EU. Međutim, kada to radi najmoćnija članica Nemačka, i to njeno Ministarstvo odbrane, onda analiza dobija dodatno na težini i verodostojnosti. O budućnosti EU raspravlja se već čitavu deceniju. Krize poput izlaska Velike Britanije iz EU, migrantske krize ili secesionizma na tlu Španije, samo su temu učinili još aktuelnijom.
Skupo plaćena ulaznica
- Svaka manja kriza, kao što je migrantska, svaki problem lokalni ili evropski izaziva ta preispitavnja. Zato što elite uviđaju da ne mogu da održavaju na duge staze sadašnji sistem - ukazuje profesor Slobodan Samardžić koji se na Fakultetu političkih nauka godinama bavi EU i integracijama.
Ako države koje čine jezgro EU počinju da sumnjaju u njenu mirnu i perspektivnu budućnost, šta bi trebalo da rade države koje su još u predvorju Unije, kao što je slučaj sa Srbijom. Tim pre što se u pomenutoj analizi konstatuje da je "proširenje EU u velikoj meri napušteno".
Analitičar Dragomir Anđelković smatra da nije problem što Srbija teži ka EU, ali je uverenja da ne sme da pravi ustupke Briselu nauštrb nacionalnih i državnih interesa.
- Problem je što je Srbija spremna da plaća kartu za ulazak u nešto za šta nije sigurno da će postojati. Ne smemo da pravimo ustupke u vezi sa Kosovom i Srpskom. Za Kosovo je potrebno kompromisno rešenje, a kod RS nema kompromisa. Ona je naša - kaže za "Vesti" Anđelković.
Male zemlje svojim putem
Zanimljivo je da je ovih dana i rusko-američki analtičar Petar Turčin izašao sa svoje četiri procene mogućeg razvoja događaja u EU.
* EU će se oporaviti do 2027. godine što je najmanje verovatno.
* Neće biti pozitivnog, ni negativnog trenda, što je Turčinu izglednije.
* Još veća fragmentacija u kojoj bi se srednje i male zemlje predvođene Mađarskom i Poljskom bavile svojom nacionalnom politikom bez osvrtanja na Brisel, i sve to bez rata. Ova varijanta Turčinu je najrealnija.
* Najmračniji scenario je rat na Starom kontinentu.
Beograd mora da menja politiku
Da je Srbija morala da preispita svoju politiku prema kojoj EU nema alternativu, profesoru Samardžiću je bilo jasno još kada je na stolu bio Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, onako nepovoljan po nas kakav nam je servirao Brisel.
- Zastupao sam stav da treba tražiti drugi put i preispitati taj aranžman. Ali, to ne znači okrenuti se Rusiji. Mi treba da sarađujemo sa EU, samo na drugim osnovama - kaže Samardžić.
Brisel spor, ali siguran
Direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović kaže da se svaka ozbiljna analiza o unutrašnjem svojstvu EU bavi i najgorom i najboljom opcijom, ali da ona nije sklona crnom scenariju.
- Možda nije adekvatno poređenje, ali imali smo toliko najava apokalipse, pa se planeta drži dosta dobro. EU pokazuje i dalje veliku vitalnost da se sa svakom vrstom problema suoči i da ga reši, bez što se umnožavaju i često su eho pokrenut Bregzitom. Možda je EU sporija nego neki drugi međunarodni akteri, ali sa više takta i više izgleda na dugoročna rešenja - kaže Aleksandra Joksimović.
Ona je uverena da projekat EU neće biti okončan dok zemlje zapadnog Balkana ne budu u njoj.
On je uveren da sadašnja vlada to neće učiniti jer je zavisna od podrške Brisela.
- Beograd će ovu temu da izbegava čak i kada sama EU preispituje svoju budućnost. Isto kao što 80-ih godina nismo imali javnu raspravu o tome da li samoupravljanje treba menjati i da li ima alternativu, iako su svi znali da su to tržišna ekonomija i parlamentarna demokratija - podseća profesor Samardžić na pogrešnu procenu političke elite iz ne tako davne prošlosti kada Srbija nije ukrcana na pobednički istorijski voz.
Cela EU od nekoliko zona
Profesor Samardžić ne misli da je najizgledniji scenario budućnosti Unije katastrofičan.
- Ne može se EU raspasti, suviše je tu zajedničkih međudržavnih interesa, ali mora da se stvori neki drugi model - kaže Samardžić.
Dragomir Anđelković takođe misli da je EU održiva, ali ne u sadašnjem obliku.
- U ovom momentu suviše je teško predviđati da li će se EU raspasti ove ili one godine i ova nemačka analiza s preciznom godinom delujemo mi pomalo kao zbunjivanje javnosti. Mislim da će se transformisati u višezonsku uniju, gde će Nemačka pod svojim uticajem imati zemlje poput Poljske, Češke, Austrije, države Beneluksa, koje će ostati u nekakvoj čvršćoj integraciji, dok će ostale biti razvrstane u nekoliko zona - precizira Anđelković.
