"Vesti" u Berlinu: Ko sputava nanogice?
Iako je u Nemačkoj registrovano 705 potencijalno opasnih islamista, koji su spremni da izvrše najteža teroristička dela, gotovo nijedan ne nosi elektronsku nanogicu kojom bi se pratilo njihovo kretanje, konstatuje dnevnik "Bild" podstaknut najnovijim atentatom u Njujorku.
Iako se tako najbolje kontrolišu potencijalni teroristi, Nemačka je ipak primorana da koristi druge metode, kao što su prisluškivanje i praćenje jer nedostaje odgovarajući policijski zakon.
Bavarci prvi uveli
Mada je u aprilu ove godine donet odgovarajući savezni zakon kao reakcija na teroristički napad u Berlinu sa 12 mrtvih, 16 pokrajina koje po ustavu imaju policiju u svojoj nadležnosti moraju te zakone da usvoje. Međutim, do sada se ništa nije desilo.
Jedino u Bavarskoj od 1. avgusta važi novi policijski zakon, tako da je protiv dvojice islamista već podnet zahtev za nošenje elektronske nanogice (sa ugrađenim odašiljačem koji otkriva trenutnu lokaciju osumnjičenog). Kod drugih pokrajina usaglašavanje još traje, ili su one na korak od usvajanja još u ovoj godini, što je, po oceni "Bilda", ravno skandalu.
Uz 705 najopasnijih islamista dolaze i stotine tzv. relevantnih osoba koje bi mogle da pruže podršku za sprovođenje terorističkih akcija, među kojima ima stranaca, ali i onih sa nemačkim pasošima.
Centar u Bad Filbelu
Postupak nadzora preko nanogica bio bi izvođen daljinski, pored ostalog, iz jednog centra u Bad Filbelu kod Frankfurta, gde se već sada nadgledaju osobe koje nose tu spravu po drugom osnovu (na primer, zbog nasilja u braku).
Da li je ova metoda optimalan instrument nadzora za svakog islamistu, ostaje diskutabilno. Ona je u svakom slučaju daleko jeftinija nego konstantno policijsko praćenje, gde je potrebno 20 do 30 civilnih policajaca koji stalno prate nekog teroristu.
Praćenje ili alarm?
Razlike između male i velike nanogice su da je ova druga opremljena GPS uređajem koji omogućava lociranje njenog nosioca u svakom trenutku. Mala nanogica radi po principu radio-frekvencije. Prijemnik u stanu nosioca proverava da li se on nalazi u blizini. Ukoliko to nije slučaj, uključuje se alarm. Onaj ko je nosi, može da napušta stan samo u određeno, unapred odobreno vreme.
Jedan od njih, Hasan M. iz Ofenbaha, koji je učestvovao u provalama i napadu na jedan tim snimatelja, krajem 2013. godine je dobio da nosi manju nanogicu koja nije imala ugrađen GPS odašiljač. Već iduće godine je uspeo da pobegne u Siriju, i pored nošenja nanogice. Slučaj je izazvao veliku pometnju i postavio pitanje da li ovakav elektronski nadzor uopšte ima smisla. U jesen 2016. godine "Bild" je saznao da je ovaj islamista poginuo u borbama ID-a za utvrđenje Manbij.
